"Симптоми су замаскирани и тешко их је препознати"
Пливачица Нађа Хигл открила је да се током професионалне пливачке каријере борила са опаком болешћу, али да је тек откривено након што је завршила каријеру.
У емисији „Преживели“ на телевизији К1, наша најбоља пливачица описала је борбу и страхове кроз које је прошла током лечења.
- Сами ти симптоми које сам осећала последње две године док сам тренирала, указују на улцерозни колитис. Самим тим нисам адекватну терапију и то је годинама куљало. Замаскирани су симптоми и тешко их је препознати. То је аутоимуна болест, запаљење дебелог црева, односно постоје ране у цреву, које не могу да прерађују материје које пролазе кроз дебело црево и резултира дијарејом, крвавим столицама, губитком гвожђа, због ког сам била анемична последње четири године бављења пливањем. Када је у акутном стању, ова болест може да буде и смртоносна, може да дође до руптуре црева и може да дође до сепсе. Крваве столице почињу да ми се јављају већ у првој трудноћи, 2013. године. У почетку су то били замаскирани симптоми, као хемороиди код трудница", почела је причу и додала да је убрзо остала трудна и са другим дететом:
- Крваве столице се наставе, честе дијареје и у неком седмом месецу креће напад панкреаса и хитно ме хоспитализују. Ту су посумњали на панкреатитис, и то се доказало и са резултатима. Међутим, после хитног царског реза, мени се настављају дијареје, позитивна сам на клостридију и никако да се излечим. У том тренутку каже ми кума која је медицинска сестра, „ајде да ти се уради колоноскопија и на улазу у дебело црево била је јасна слика шта је у питању - улцерозни колитис" - објаснила је Нађа и открива да су јој прве три године након дијагнозе биле врло изазовне - испричала је некадашња пливачица и додаје да је након порођаја све било у реду, а убрзо је затруднела и са другим дететом.
- Прве три године ми је било јако тешко, две бебе у кући, плус моје стање које је изузетно тешко, док се не стабилизује. Гледала сам да се бавим спортом, живим здраво, али сам тада стварно била ходајући зомби, резултати су ми били ужасни. Задишем се од стола до столице, било ми је јако тешко да функционишем. Притом, имала сам 20 столица дневно, неконтролисаних, била сам буквално везана за кућу. Међутим, поред свега тога треба наћи снагу да то све превазиђеш. Није да нисам падала, нисам ја сад нека нон-стоп храбрица, али кад је требало да се извуче, извлачила сам ту храброст из себе. Мислим да сам имала неки унутрашњи шамар који ме је дизао. Нисам особа која кука и дизала сам се. Пливање ме је научило како да се борим и како да изађем као победник - наводи.
Нађа открива да пливање није напустила само због болести, већ и да није имала мотивацију, али је сада пресрећна што се вратила спорту у коме је као тренер освојила златну медаљу на светском такмичењу.
- Прве године ми је било јако тешко да гледам светско првенство, јер ми је било необично да нисам тамо. Али, кад осетиш у себи да више не можеш, онда је то то. Подсвесно сам знала да моје тело не може да изнесе тешке тренинге, иако тад нисам знала да сам болесна. Тако да сам одлучила да закочим и дам себи шансу у некој другој сфери и тако сам одлучила да постанем тренер и радим са децом – присећа се и објашњава како је освајање златне медаље на светском првенству у Риму за њу био потпуни шок:
- И даље се не сећам ничега, ни кад сам се попела на постоље да примим медаљу, ни краја трке, ни балкона и дочека у Београду. То могу да проживим само кроз снимке, јер сам била потпуно шокирана – закључила је Нађа.
Бонус видео:
