Љубавне и трагичне приче инспирисале су текстописце да их преточе у песме
У многим хитовима уживамо и дан данас, а поједине песме у којима уживамо и дан данас, настале су по истинитим догађајима, који су обележили животе обичних људи.
Прочитајте још: Андрија Милошевић се огласио након што је постао ОТАЦ: "Све је дивно и лепо"
"Змај"
Песма "Змај", коју је отпевала Индира Радић, говори о дечку и девојци који су се заволели у средњој школи. Десет година забављања резултирало је заказивањем свадбе. Али, девојка тада сазнаје да има рак панкреаса у поодмаклој фази. Венчање је отказано, а она је дечку написала писмо у болници (од речи до речи ове песме) и замолила га да прочита кад она умре. Међутим, он се напио то исто вече и отворио писмо. Ујутру када је дошао у болницу, она је умрла.
Дечко је чувао писмо 15 година, након чега је решио да га прода Марини Туцаковић.
"Остани ђубре до краја"
Биљана, тада једна од најпознатијих југословенских манекенки, креће у Сарајево и у нови живот, а Бора, с којим се извесно време забављала, зове је да се опросте. Налази га у кафани "Под липом", а он као да је управо изашао из песме - био је за шанком, мрзео помало и себе и друге. Потом јој је у даху изрецитовао песму чији рефрен поентира оним чувеним "Остани ђубре до краја".
Њен одлазак била је болна инспирација за још једну легендарну песму "Два динара друже", коју је Бора написао. "Све што иоле вреди пало је у воду, опет ме је женско направило волом, играо сам само епизоду", посветио је Ђорђевић својој бившој љубави.
"Е мој брате"
Две легенде, Тома Здравковић и Зоран Радмиловић, били су велики другари и често су волели заједно да "заглаве" у кафани. Једном приликом су се срели и договорили да оду у кафану на по једну са ногу. Али само на по једну. Међутим, попили су једну, па још једну, па још једну, па су онда довели цигане да им свирају. И тако остали до јутра.
Кад се Тома Здравковић отрезнио, после пијанства написао је текст чије су речи гласиле:
"Е, мој брате, цигани ме прате, а зора је сванула..." .
"Селма"
Осамдесеттрогодишња Селма Борић, којој је песник Владо Дијак посветио песму (коју је 1974. године снимило Бијело дугме) гостовала је пре пар година у једној емисији и том приликом испричала како је настао хит "Селма, не нагињи се кроз прозор".
Прочитајте још: "Правда је спора, али достижна": Драгана Мирковић однела победу на суду
Њих двоје су се срели када је путовала за Сарајево. Помогао јој је да понесе кофер и испратио је на воз. Када се сместила, Дијак јој је са перона узвикнуо: "Не нагињи се кроз прозор!".
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
