Има петнаест, говори пет језика, одраста између Париза и остатка света. Упознајте Леони Касел.
Као и све тинејџерке, у годинама које претходе пунолетству, у тој прелазној фази чије је средиште око шеснаесте године, Леони Касел признаје да је осетљива.
„Веома сам осетљива, можда и превише. Памтим све што осећам, као и оно што ми људи говоре, било да су лепе или ружне ствари. Имам тек 15 година, али се осећам слободно, нарочито када говорим о својим страстима, као када одем на фестивал и осетим сву ту енергију која ме окружује. Или када певам. Сада узимам часове, али сам као мала певала по цео дан по кући. Постоји један снимак на којем имам можда три године и у руци микрофон много већи од мене, заједно сам са сестром Девом и певамо ‘Схоw Дас Подеросас’ од Анитте, на португалском, што је заиста обележило моје детињство. То значи ‘шоу снажних девојака’“, каже за италијански Вог Леони Касел, ћерка Монике Белучи.
Ништа се не ради без љубави
Млађа ћерка Винсент Касела и Монике Белучи, од оца је наследила везу са филмом (недавно је саставила листу ремек-дела која жели да погледа, међу којима је и Пулп Фицтион који је већ одгледала), као и љубав према музици и Бразилу, где ће ускоро отпутовати с њим. Од мајке је наследила нежност у разумевању „свих најљудскијих ствари у животу“.
Моника о својој ћерки каже: „Осим огледала, заједничко спремање је тренутак у којем размењујемо сопствену женственост, растемо у одразу оне друге. Ја одлазим у њену собу, она долази у моју. Разговарамо. Када су она и Дева заједно и шминкају се пре изласка, гледам их како се смеју и расправљају. Тада се правим да одлазим, али заправо волим да стојим на вратима и посматрам их. Децу мораш да поштујеш. Мораш да схватиш да у једном тренутку одрасту и да ти не преостаје ништа друго него да бринеш о њиховом лету. А Леони већ лети. Леони иде брзо јер је занима живот.“
Једва чека да одрасте
Леони Касел је једна од оних младих девојака којима тајна радости детињства дуго остаје блиска.
„Као мала сам говорила веома гласно, желела сам да ме сви чују. Али када бих се уморила, нестајала бих или бих се сакрила испод стола. Сада се, међутим, уопште не кријем. Имам утисак да што више време пролази, то сам мање стидљива. Сада ми се јако допада да постојим. Не могу себе да замислим како цео дан проводим у кући без изласка. Сигурно је да понекад имам мало снажан карактер, али трудим се да држим притисак подаље. А када могу да се смејем – смејем се. За мене је одрастање заиста лепа ствар и једва чекам да постанем одрасла.“
И њена соба је прати из године у годину, баш као и тинејџерка која у њој живи, претварајући зидове у мозаик успомена: путовања, другарице које познаје већ шест или дванаест година, концерти, па затим фотографије њених омиљених уметника – Аријане Гранде, Франка Оушна, Џемирокваја.
„Али моја једина права икона је моја сестра Дева“, која је Лéоние изабрала име само неколико дана пре њеног рођења. „Увек сам се угледала на њу, она је мој идол читавог живота. Понекад сам је гледала као да је богиња.“
@вогуеиталиа Сул сет делло схоотинг делла суа прима цовер ди #ВогуеИталиа, аббиамо дато ил ностро телефоно а #ЛéониеЦассел. Qуале миглиоре оццасионе ди qуеста пер ун ТикТок су уно деи суои пеззи преферити ди #Анна? @Лéоние #ВогуеЦовер ♬ аудио оригинале - вогуеиталиа
Воли друштвене мреже
Леони воли дуксерице, велике минђуше попут оних које је носила у ТикТок видеу из 2024. који данас има скоро 4 милиона прегледа, сукње са воланима, розе нокте, али говори и пет језика. Све то обликује у сваком погледу естетску слику генерације којој припада.
О томе је и сама размишљала док је уживо слушала Адисон Рае, која се сматра једном од главних икона генерације З, јер је утеловила прелаз са друштвених мрежа ка традиционалној слави поп звезда.
„Сви смо били тамо, сви заједно, са розе перикама попут оне коју она носи, и осећала сам да сам на правом месту. Срећна сам што сам рођена 2010, у овој генерацији. Знам да постоје и веома негативне стране, као и у свакој другој, али имамо ствари без којих не могу ни да замислим како би мој живот изгледао. Волим телефон и волим друштвене мреже. То је као да су ми очи стално отворене према свету“, каже Лéоние.
Иако су пред њом још две и по године школе које је деле од онога чиме ће желети да се бави (више воли друштвене и хуманистичке предмете), Леони Касел као да већ трчи свим путевима који би је могли некуда одвести.
У међувремену, између свега, наставља да „краде“ мајчину гардеробу.
„Улази у моју собу и узима све, али ја сам почаствована. То значи да још увек имам добар укус“, прича Моника.
Девојчица љубави, како ју је мама одувек звала, постепено је постала светска девојка која сања о путовањима. О одласку далеко, без граница, о повратку у Јапан где је већ била са неколико пријатељица, али и о новим местима која ће открити сама.
(Задовољна)
БОНУС ВИДЕО:
