У главној борби УФЦ спектакла у Београду, Урош Медић остварио је још једну импресивну победу — нокаутирао је Данијела Родригеса након само 30 секунди борбе и још једном потврдио статус једне од највећих звезда октагона.
Урош Медић је након победе у Београдској арени показао и своју другу, изузетно емотивну страну.
-Желим само да плачем, човече. Недостајала ми је кућа толико много… Девет година, предуго је. Отишао сам као студент, имао сам 22 године и имао сам само један сан. Погледајте где сам сада“, изјавио је Медић на ивици суза, посветивши победу својој породици и вери која га је одржала у најтежим тренуцима.
Ипак, док о својим спортским успесима говори гласно и без задршке, српски борац свој приватни живот годинама држи под велом тајности. Једина особа из породице о којој увек говори са огромним поштовањем и емоцијама јесте његов млађи брат.
Говорећи о годинама проведеним у туђини, одрицању и борби за успех, посебно се осврнуо на брата који је био уз њега и у најтежим тренуцима, још од одрастања у родној Будисави, па све до америчког сна.
Просећајући се самих почетака и непоколебљиве вере свог брата, Урош Медић је кроз осмех и на ивици суза испричао анегдоту која је одушевила све:
„’Брате Дејна, лику’ (Yо, Дана, мy дуде). Можеш ли уопште да замислиш клинца од 16 година како говори: ’Брате Дејна, лику’? То је мој брат писао Дејни Вајту још 2018. године. То је просто лудо. Мој брат, ево га овде. Веровао је у мене, веровао је у мене у неким тренуцима више него што сам сам веровао у себе. Не знам где бих био без њега, иако ми је млађи брат. Све ове године, ма мислим и цело наше детињство, неизмерно сам благословен што га имам у свом углу.
Него, да ме не расплачеш овде, морао сам… океј, не смем сада да поклекнем пред емоцијама. И даље сам емотиван, али смирен сам. Бићу океј. Али стварно ценим ово, ово је стварно прелепо.“
Урош Медић -Од Будисаве до Аљаске
Пре него што је Урош Медић потписао уговор са престижном УФЦ организацијом у лето 2020. године — када га је први човек организације Дејна Вајт прогласио за „звезду вечери“ — Медић је прошао трновит пут.
Још 2015. године отишао је на Аљаску преко Wорк анд Травел програма. У суровој и хладној клими ради је тешке физичке послове на грађевини, конобарисао, па чак ишао и у риболов, неуморно тренирајући у локалном клубу како би остварио свој сан и постао професионални борац.
Данас му је база у Лос Анђелесу, али поруку и подршку из Србије никада није заборавио. Након велике победе у Београду, Медић је поручио да не планира да се заустави — циљ је јасан, а то је борба за сам врх категорије и напад на УФЦ појас.
(Хелло)
БОНУС ВИДЕО:
