Жито, вино или погача - сазнајте који је прави редослед послуживања на слави према православној традицији.
Славска трпеза не може да се замисли без ове три ствари, али многи се и данас питају којим редом треба да се послуже. Одговор се крије у православној традицији.
Сваке године, поготово сада у новембру, када је сезона крсних слава, у српским домовима понавља се иста слика. На столу су славски колач, жито је припремљено, вино се хлади, а домаћини дочекују госте. Ипак, постоји једно питање око којег се многи двоуме: шта се заправо прво узима на слави: жито, вино или славски колач?
Иако се обичаји у појединим крајевима Србије разликују, православна традиција има свој редослед. Када гост стигне у дом у којем се слави крсна слава, најпре се послужује славским житом, односно кољивом. Али, кренимо редом.
Жито није само део славске трпезе
Славско жито, познато и као кољиво, један је од најважнијих елемената крсне славе. Оно се припрема од куване пшенице, а најчешће му се додају млевени ораси и шећер. Његово значење је дубоко повезано са хришћанским учењем о васкрсењу и вечном животу. Пшенично зрно које пада у земљу, распада се и из њега настаје нови живот представља симбол васкрсења.
Жито се припрема у част светитеља који се прославља, али и у спомен на преминуле претке.
Управо зато се кољиво не изоставља са славске трпезе, без обзира на то ког свеца породица обележава. Постоји, наиме, распрострањено погрешно веровање да се жито не спрема за поједине славе, али црквено предање предвиђа његово припремање за све крсне славе.
Шта се прво ради када гост стигне на славу?
Према обичају који се поштује у многим српским породицама, гост се по доласку најпре послужи житом. Домаћица или неко од укућана приноси послужавник са кољивом, а гост устаје, прекрсти се, честита домаћинима славу и узима кашичицу жита.
У појединим породицама након тога се служи и вино или вода, док се у другим обичаји могу незнатно разликовати. Важно је разумети да овај редослед послуживања гостију није исто што и црквени обред освећења славских дарова. Славски колач и жито благосиљају се током посебног обреда, а колач се потом ломи са домаћином.
А где је ту вино?
Вино има посебно место у православној симболици. Током обреда се њиме прелива славски колач, а уобичајено је и преливање жита. У хришћанској традицији вино подсећа на крв Христову, док славски колач симболизује Христа као хлеб живота. Зато вино није само пиће које се износи пред госте, већ има и важну улогу у самом славском обреду.
Славски колач се не узима први
Славски колач заузима централно место у обележавању крсне славе. Он се освећује и реже, односно ломи у оквиру обреда који предводи свештеник, заједно са домаћином. Током обреда изговарају се молитве, колач се прелива вином, а затим се окреће и ломи. Овај чин има дубоко верско значење и није само симболичан део славског ручка.
Због тога је важно разликовати тренутак када гост долази и бива послужен од самог црквеног обреда. Госту се, по уобичајеном обичају, прво нуди жито, док се славски колач ломи у оквиру обреда.
Шта је најважније да запамтите?
Дакле, ако се питате шта прво узети када дођете на славу, одговор је, жито.
Вино има своју улогу у обреду и послужењу, док се славски колач освећује и ломи на посебан начин.
Ипак, суштина крсне славе није у томе ко је први узео кашичицу жита или којим редом је постављена трпеза. Слава је пре свега породични и духовни празник, посвећен светитељу заштитнику дома.
Зато, када следећи пут одете на славу, сетите се да кашичица жита коју вам домаћин понуди није само обичај. Она носи симболику вере, васкрсења и сећања на генерације које су ову традицију чувале пре нас.
(Маме.рс)
БОНУС ВИДЕО: