Мирко Цетински, отац Тонија Цетинског, преминуо је после дуге и тешке болести, а последњи испраћај биће у кругу породице.
Мирко Цетински, легендарни певач и отац Тонија Цетинског, преминуо је након дуге и тешке болести.
Рођен је у Пули 1948. године, а иза себе је оставио богату музичку каријеру која је трајала шест деценија. Његов одлазак потресао је музичку сцену, али и његов Ровињ, град са којим је био нераскидиво везан до последњих дана живота.
Последњи испраћај биће одржан у кругу најуже породице, далеко од очију јавности, у складу са жељом његових најближих да се у овим тешким тренуцима опросте од њега у приватности.
Био један од најпопуларнијих певача бивше Југославије
Мирко Цетински је свој први јавни наступ имао још 1952. године, чиме је започео музички пут који га је одвео на позорнице широм света. Током седамдесетих година прошлог века био је међу пет најпопуларнијих певача у бившој Југославији, а публика га је од миља називала југословенским Хулијом Иглесијасом.
Публика га памти по бројним наступима на познатим фестивалима, попут Мелодија Истре и Кварнера и Загребачког фестивала, на којима је освајао срца слушалаца. Његова песма "Моје лудо срце" обележила је генерације, а Мирко је низао успехе и наступао широм региона у време када је забавна музика имала посебан шарм.
Породица му је била највећа подршка
Мирко је потицао из познате и добростојеће породице. Његов деда био је први приватни пекар у Ровињу, док му је отац обављао функцију директора некадашње Службе друштвеног књиговодства.
Са супругом Винком, некадашњом заменицом министра туризма, основао је породицу чији су чланови били повезани са музиком и јавним животом. Њихови синови Матео Мирко и Ентони, познатији као Тони Цетински, наследили су љубав према уметности. Матео се, међутим, након неког времена окренуо дизајну ентеријера.
Упркос нарушеном здрављу током последњих година живота, Мирко није крио колико га музика и даље испуњава. Најсрећнији је био када је могао да запева туристима у свом родном граду, изводећи ровињске битинаде и клапске песме у друштву дугогодишњих пријатеља.
Љубав према Ровињу пренео је и на своје синове, а град му се одужио за допринос који је дао локалној заједници. Пре три године добио је Златну медаљу Града Ровиња, признање које је тада емотивно посветио својим суграђанима и родном граду, који му је током живота био највећа инспирација.
Одржао чак 24 турнеје по Америци
Каријера Мирка Цетинског није била ограничена само на просторе бивше Југославије. Његов таленат одвео га је на путовања широм света, а током живота одржао је чак 24 турнеје по Америци и четири велике турнеје по Аустралији.
Наступао је стотинама пута широм Европе, а посебно је био поносан на концерт у Напуљу, граду познатом као једном од центара италијанске канцоне, где га је публика одлично прихватила.
Значајан део иметка стекао је наступајући у иностранству, пред хрватским исељеницима, али и на бројним концертима широм Совјетског Савеза. Тамо је одржао око 400 наступа, што сведочи о његовој популарности и посвећености послу.
Изводио је познате евергрине на хрватском и италијанском језику, као и на различитим дијалектима, трудећи се да сваку песму пренесе публици са посебном емоцијом. Песме "Плачи, плачи, гитаро", "Пођи са мном до Ровиња", "На јидрењу" и "Купил сам ти прстенац" остале су упамћене као део домаће забавне музике.
Ипак, упркос бројним наступима, признањима и аплаузима публике широм света, Ровињ је за њега увек остао место којем се враћао и у којем је проналазио мир.
Био један од оснивача ровињског радија
Његова повезаност са родним градом није се огледала само у музици. Мирко Цетински био је један од оснивача првог ровињског радија, познатог као Радио Ровињ-Ровигно, који је почео да емитује програм 14. фебруара 1997. године.
Програм је започињао песмом "Санта Еуфемиа", коју је изводио његов син Тони, а та традиција наставила се и у наредним годинама, под новим руководством.
Мирко је често истицао колико му значи што радио и даље постоји и служи његовим суграђанима, упркос променама у начину на који млађе генерације прате медије. Веровао је у снагу локалне заједнице и важност очувања културне баштине, а радио је био још један начин да свом граду остави нешто трајно.
Тони је због оца почео озбиљније да се бави музиком
Мирко је са поносом пратио животе својих синова, који су изабрали различите професионалне путеве. У шали је говорио да је Матео, који се данас бави дизајном ентеријера и сликарством, одувек био озбиљнији и посвећенији обавезама, док је Тони одмалена био прави лепршави лептирић.
Занимљиво је да је управо отац Мирко свом познатом сину дао отказ док је Тони радио у туристичкој анимацији у Ровињу. Тај догађај, како се касније препричавало, подстакао је Тонија да се озбиљније посвети музици.
Посебну радост у позним годинама доносили су му унуци, а постао је и прадеда девојчице Елене.
Породица му је била највећи ослонац и приоритет, а време проведено са најближима у Ровињу сматрао је непроцењивим богатством.
(Вечерњи.хр)
БОНУС ВИДЕО:
