Занимљивим интервјуом који је Светлана Цеца Ражнатовић дала Тв Новостима 2001. године, враћамо вас и прошлост и откривамо како је популарна певачица тада пребродила најтеше тренутке у животу.
Занимљиво је да се интервју одиграо само годину дана након убиства Цециног супруга, Жељка Ражнатовића Аркана. Новинаре је дочекала у Роберто Кавали оделу, без трунке шминке, у својој тадашњој канцеларији, у просторијама ФК Облић.
Цеца је том приликом открила да се Вељко (тада је имао 5 година) много разликује од Анастасије (тада је имала 3 године):
- Вељка је тетка Лидија водила у зоолошки врт и најдуже се задржао код јарића. Тражи да купимо фарму и све животиње да држимо на окупу. А имамо и псе, и куце и папагаја. Једва смо га убедили да је довољно оно што од животиња има у Житорађи код мојих родитеља. Анастасија је права дамица. Стално се шали на његов рачун и каже: Овај Вељко је баш сељак, стално хоће у Житорађу."
Прочитајте још: УЖИВА У ЛУКСУЗУ: Цеца отпутовала на Малдиве, па показала како изгледа смештај (ФОТО)
Са новинарима је поделила и какво мишљење мама Мира има о ћеркиној популарности:
- После силних написа и свега што прати мој живот, питала сам маму да ли је поносна на мене. Дуго је размишљала и онда је рекла да моја слава има горак укус. Исувише је то велики терет за њена плећа. Јер, мене пажња јавности прати од најранијих дана. И мама рече, све је то лепо, сем две ствари. Никад није могла да замисли да неће моћи, као све баке, да шета са унучићима где хоће. Затим, моја лична трагедија је нешто што неће моћи да преболи. Иако су се родитељи у почетку противили мојој вези са Жељком, због велике разлике у годинама, они су га јако волели. По његов смрт, мама је у тренутку остарила за цео живот.
А на коју своју песму Цеца уме да засузи?
- Људи ме сада поистовећују са текстовима песама са последњег албума. Траже неку слутњу, некакво предосећање. А све песме, и "Доказ", и текст "Вода нешто носи", настале су сасвим случајно. Оно што од 15. јануара прошле године осећам налази се у једној претходној песми. То је "Исус". Том песмом опростила сам се и преко телевизије од Жељка. Тај последњи поздрав гласи: " Исусе, дај ми лавље срце, да преживим дане будуће..."
Да ли је након трагедије размишљала да прода породичну кућу у Љутице Богдана, Цеца је одговорила:
- Ја нисам жена која пада духом. И у најтежим тренуцима сам присебна. Нисам тип који ће шест месеци зурити у зидове, који ће пасти у депресију и патити. Морам својој деци бити позитивна и расположена мама, која ће им бити осланац у детињству и животу. Што се тиче куће, не пада ми на памет да се селим. Та кућа није мрачна ни депресивна. Посебно волим ову кућу јер смо је Жељко и ја градили, сређивали, и сваки предмет у њој описује његову велику љубав. Ја не желим да бежим од тога, мене успомене оживљавају, дају ми снагу за даље. То је и кућа моје деце, они су ту рођени.
БОНУС ВИДЕО:
