У чланку сазнајте како је Душица Жегарац, бивша југословенска звезда, преживела тешке тренутке након развода и борбе за децу
Душица Жегарац је имала завидну каријеру у Југославији, многи су је волели, а њена животна прича мало кога оставља равнодушним.
Жртвујући студије медицине, наставља са сличним улогама девојака које помажу партизанима "Степенице храбрости" (1961) и "Саша" (1962), те 1962. године уписује глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
Након дужег раздобља без ангажмана, од 1966. године и улоге у филму "Топле године“ (1966) Драгослава Лазића, гради стабилну каријеру. Зрелија, са изузетном моћи глумачке транформације, тумачи главне и веће споредне улоге међу којим се издвајају оне у остварењима: "Буђење пацова" (1967) Живојина Павловића и "Пошаљи човека у пола два" (1967) Драгољуба Ивкова.
Играла је и у филмовима "Немирни" (1967) Кокана Ракоњца, "Вариола вера" (1982) Горана Марковића, "Т.Т. синдром" (2000) Дејана Зечевића, "Љубав и други злочини" (2008) Стефана Арсенијевића и многим другим.
Признања
Душица Жегарац је добитница највишег признања Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности – Златног печата. За изузетан допринос уметности глуме добила је награду "Павле Вуисић", а у монографији коју је тим поводом приредио о њој Ранко Мунитић назвао ју је "црна дама са звезданом сенком". Остварила је такође мноштво улога у домаћим ТВ серијама: "Од сваког кога сам волела“, "Микеланђело", "Боје слепила" и друге.
О породици и ужасима Голог отока
Глумица је једном приликом говорила о свом приватном животу и томе какви људи су је окруживали. Она је том приликом своју породицу описала као људе који су имали изузетне породичне вредности.
- Имала сам срећу да сам се родила и одрасла у породици која је имала јасан, чврст систем и моралних и породичних вредности на који сам се ослањала. С посебном топлином и поштовањем се сећам шире фамилије моје мајке која је своју веру у могућност једног бољег и праведнијег света доказала и делом: сви су учествовали у Другом светском рату, у борби против фашизма - рекла је за Политику једном приликом, па је онда описала тешку судбину са којом се њена породица суочила, те ужасима одрастања која су је задесила.
- Било је то време страдања и искушења. Цену својих политичких заблуда платили су годинама проведеним на Голом отоку, али их никад нисам чула да се одричу својих идеја и вере у могућност социјално и политички хуманијег друштва.
Са 16 година почела да ради
Међутим, детињство јој је остало у лепом сећању управо због вредности, које јој је породица усадила, а како је тада открила није се либила да ради, те је већ са 16 година ушла у свет одраслих.
- Значајно место у формирању и довршавању онога што су ми родитељи дали у наследство имала је чињеница да сам врло млада почела да радим, са само 16 година. Рад, обавезе, одговорност, дисциплина и професионално јасно дефинисана улога у заједничком напору да се један посао обави, били су важни чиниоци који су утицали на моје одрастање и сазријевање као глумице, и што је много важније, као особе. За то су заслужни многи људи с којима сам радила, и ја о њима говорим у својој књизи - рекла је у поменутом интервјуу Душица Жегарац.
Наиме, Душица је жртвовала студије медицине и посветила се глуми када је као средњошколка случајно запажена и ангажована за успешан филм “Девети круг“.
Прошла пакао после развода
Била је удата за момка из Лисабона Педра Масана де Аморима, а након развода је почео њен “пакао“.
- Моја “Лисабонска прича” ће и даље остати моја. Превише је интимна и не припада само мени, део је живота и моје деце. Та прича је одувек интригирала и занимала не само филмски свет. Одувек сам знала да то не могу да спречим или контролишем, али сам могла да је игноришем. Прича спада у једну од оних која се зове неспоразум. Али и незрелост и културолошке разлике. Педро је студирао и живио у Београду десет година. Били смо заједно неколико година и планирали будућност. Али онда су почели проблеми. Он је долазио из угледне португалске породице у којој се знало где је жени место. Овде, у Београду, ја сам радила и била славна, а он је био мој супруг, а онда и отац моје двоје деце. У почетку је све то функционирало, али с временом се показало да то није тако једноставно. Кад се поставило питање где ћемо живети, била сам спремна да оставим све јер сам мислила да ми је породица на првом месту, па смо отпутовали заједно у Португал. А онда је пукло јер се показало да су разлике у моделима, културолошким и породичним, као и разлике у схватањима особне природе много озбиљније него што смо тога били свесни и он и ја- рекла је раније за “Цафé24” Душица.
На питање да ли је нашла подршку у његовим родитељима Душица је тада одговорила:
- Знате, данас мислим да су и они били затечени и збуњени. Ја сам била та која је требало да се прилагоди и уклопити у породицу и њихово схватање брака. Била сам неко кога не познају, странкиња, и још глумица. Ова стара португалска породица била је традиционална и конзервативна. После две године неизвесног и турбулентног живота између Београда и Лисабона било је јасно да се брак распада, да нећемо моћи даље заједно. Оно што је у таквим случајевима најтеже, и што представља највећу драму и трагедију, то су деца. После низа немилих ситуација и догађаја морала сам ући у борбу за децу.
ОДЛАЗАК ФИЛМСКЕ ЗВЕЗДЕ! Преминула глумица Душица Жегарац! хттпс://т.цо/qИwД5НК20Д
— Полиграф Неwс 🇨🇭 (@полиграфнеwс) Маy 24, 2019
Преминула је звезда српске и југословенске кинематографије Душица Жегарац, саопштило је Удружење филмских глумаца Србије пиц.тwиттер.цом/ХЕЦ3ПдНдЈИ
Према њеним речима развод је трајао око седам година, а најтежа јој је била борба за децу.
- После низа немилих ситуација и догађаја морала сам ући у борбу за децу. После две и по године успела сам да их вратим у Југославију и доведем кући. Пре него што сам кренула у ту најважнију битку, људи су ми говорили да дигнем руке, да живот иде даље. Ма куда даље? Мени без њих живота није било! И успела сам - говорила је глумица у интервјуу.
Душица је преминула 24. маја 2019. године , а недељу дана потом, комеморацији одржаној у њену част присуствовали су породица, колеге и пријатељи.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО: