Јелена Бачић Алимпић каже да три године није могла да излази, а спас је пронашла у раду и учењу.
Гостујући у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић" бивша водитељка, а данас књижевница Јелена Бачић Алимпић отворено је причала о свом животу, грешкама које је правила, али се дотакла и своје прве велике љубави, која јој се догодила са 18 година.
- Па јесте, било је симпатија до неке 18. године, али ништа посебно - каже Јелена пред камерама Блиц телевизије док се професорка убацује да претпоставља да је била једна атрактивна, млада девојчица, пуна живота, енергије, као и модел за то да скрене пажњу дечацима и да девојчице желе да буду са њом у друштву.
- Па јесте, али ја нисам. Ја сам више била, како бих рекла, нисам ја била толико заинтересована у том периоду за момке и за... Било је симпатија, наравно, али ништа озбиљно - каже Јелена која истиче да ништа није било озбиљно све до њене осамнаесте године:
- Ништа озбиљно до моје 18. године. Е, онда се десила прва велика љубав и ето, која је потрајала негде до моје 21. И било је стварно онако, баш, баш, баш... Било је ту и неких потешкоћа, али, нажалост, ето, његова смрт нас је раздвојила. И то је моја прва велика траума.
Јелена се тада окренула послу, баш као што каже ради и дан-данас када "доживим неки губитак или када ми је тешко или када доживим неку патњу".
- Ја се окрећем раду. Ја се буквално убијам од рада. И ја сам тада, сећам се, дуго-дуго нисам излазила, нисам могла да се нађем у друштву, нисам могла... Наравно, био је то један болан и тежак период, али сам учила као суманута, полагала испите, један за другим. Стварно сам се потпуно окренула факултету и прошло је сигурно, па, три године је прошло, кад сам упознала свог супруга и ето...
Та временска дистанце је била помало лек, каже професорка док Јелена повтрђује и наставља:
- Јесте, како да не. И у међувремену сам чак провела и годину дана у Канади када сам дипломирала. У оно време најгоре, 1992. и 1993. године. Ја сам и даље радила хонорарно на телевизији Нови Сад. Али, али знате како, хонорари су били, ту је девалвација била у оно време, ви се тога сећате, хиперинфлација, и сећам се да када добијем хонорар телевизијски, ја не могу да купим најлон чарапе. И то ми је просто било онако страшно и некако сам осећала известан… И моји родитељи су једва преживљавали, сви, као и сви ми у оно време, и онда сам осећала да просто не могу више да будем на терету, да морам нешто да урадим - каже Јелена која је донела одлуку да оде у Канаду, где је провела неко време.
БОНУС ВИДЕО:
