Аница Добра данас слави 63. рођендан, а једна од најлепших прича из њене каријере везана је за Милену Дравић и Драгана Николића, који су је на почетку каријере прихватили као своју.
Аница Добра, једна од највољенијих глумица са ових простора, данас, 3. јуна, слави 63. рођендан. Њена каријера траје деценијама, а публика је памти по улогама које су увек носиле посебну енергију, шарм, топлину и ону ретку глумачку лакоћу која се не учи, већ се носи у себи.
Ипак, иза великих улога често стоје и сусрети који обележе човека за цео живот. Један такав сусрет Аница Добра имала је са Миленом Дравић и Драганом Николићем, глумачким паром чија је љубав одавно прерасла оквире филма и позоришта и постала део колективног сећања.
Милена и Гага нису имали децу, али су многима били много више од славних колега. За младе глумце, пријатеље и људе који су им били блиски, њихов дом био је место на којем се добијала подршка, савет, ручак, осмех и осећај да припадаш.
Дан када су Милена и Гага пожелели да „усвоје“ Аницу
Аница Добра је једном приликом испричала успомену из времена када је била млада глумица на почетку пута. У тој причи има много духа, али и много нежности, баш онакве каква се везивала за Милену Дравић и Драгана Николића.
„Гага зове Милену и каже јој: 'Спреми ручак, доводим ти једну малу, луда је као ми. Треба да је усвојимо, моћи ће да нас издржава'“, испричала је Аница са осмехом, присећајући се тог дана.
У тој једној реченици стало је све оно због чега су их људи волели: хумор, спонтаност, топлина и способност да некога одмах приме као свог.
„И Милена, наравно, спреми ручак. Кад сам стигла, обоје су ми изручили своје тањире у мој. Тако су ме 'нахранили' и духовно и буквално.“
Поклон који се не мери материјалном вредношћу
Милена Дравић није Аници поклонила само пажњу и пријатељство. Касније јој је дала и нешто што за њу има посебну, готово симболичну вредност - два костима из култне емисије „Образ уз образ“.
„Милена ми је касније поклонила два костима из 'Образа у образ'. То није обична одећа, то је музејска вредност, комади душе које чувам и с времена на време носим, рецимо кад играм представу 'Брод плови за Београд'“, рекла је Аница.
У случају Милене и Гаге, све што су давали имало је неку посебну топлину. Чак и када је било изговорено кроз шалу, иза тога је стајала стварна потреба да се неко подржи, охрабри и уведе у свет у којем уметност није само посао, већ начин живота.
„Још причамо. И још добијамо знакове…“
Аница Добра је о Милени и Драгану говорила са ретком нежношћу, без патетике, али са осећајем да неки људи никада не одлазе потпуно.
„Не могу ја ни о коме ко је отишао да причам у прошлом времену. Јер, још причамо. И још добијамо знакове…“
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
