СТАРИЈИ БРАТ НИКОЛЕ СИМИЋА: Такође се бавио глумом, а пред смрт му је открио велику тајну због које је и кренуо његовим стопама

Славко Симић је 1970. године открио да је управо он утицао на свог млађег брата Николу да почне да се бави глумом.

Oglas

Мало ко зна да је рођени брат Николе Симића чувени глумац Славко Симић, који је остварио улоге у бројним филмовима и позоришним комадима.

Симић је важио је за глумца који љубоморно чува свој приватни живот. Волео је свој позив, али је о породици ретко говорио, због тога је многима промакло да је имао брата Славка, који је такође био глумац.

Славко Симић је 1970. године у разговору за ТВ Ревију открио да је управо он утицао на свог млађег брата Николу да почне да се бави глумом.

- Вероватно да сам ја утицао на свог млађег брата Николу. Ја сам од најранијег детињства желео да постанем глумац. Одлазио сам у позориште, постао сам члан драмске дружине, одлазио на пробе. Често је са мном ишао и Никола. Можда је то утицало на њега да заволи глуму - присетио се том приликом Славко.

Његов брат Никола, открио је у једном од интервјуа како га је Славко насамарио, када је пожелео да се упише у средњу уметничку школу у Новом Саду.

- У нижим разредима гимназије сам лепо сликао, па сам, у време кад је мој брат Славко био глумац и професор глуме у Новом Саду, у истом граду полагао пријемни испит за средњу уметничку школу. Али, он ми је јавио да пријемни нисам положио, па сам завршио Академију за глуму. Међутим, пре десет година сам сазнао праву истину. Славко ми је пред крај живота, ничим изазван, пренео поздрав неке жене која жали што нисам пошао у уметничку школу, кад сам већ "положио пријемни испит"...

- Ништа нисам питао Славка, а све сам разумео. Он је у време боравка у Новом Саду живео сам. Ја бих му ту био само сметња. Зато ми је, несвесно, јавио да нисам положио пријемни и тако ме из сликарства увео у глуму - рекао је једном приликом Никола.

Ко је био Славко Симић?

Славко се бавио и публицистиком и оставио вредне записе о Добрици Милутиновићу (Добрица Милутиновић - казивања и сећања) и о управницима ЈДП у Ниновом фељтону у наставцима "Моји управници".

На филму је дебитовао 1947. године у филму "Живјеће овај народ", након чега су се ређале у роле у остварењима "Погон Б", "Велика ноћна мистерија", "Коштана", "Мајстори", "Вуци и овце", "Врућ ветар" и многе друге. Једна од Славкових последњих била је у првој сезони серије "Отворена врата", у којој се нашао у улози пијанисте.

Славко је обележио почетке телевизије, учешћем у првом телевизијском програму, када је у Београду било свега неколико десетина телевизијских уређаја.

- Био сам један од учесника првог телевизијског програма - сећао се Симић у интервјуу за ТВ Ревију.

- Био је то неки шарени програм, дакле забава, музика, хумор. Конферансу су водили Предраг Лаковић и Мића Томић. Певала је Лола Новаковић... Сећам се и једног мадионичара, а свирао је и оркестар. Тада сам рецитовао Чиплићеве "Лубенице". Ех, имали смо већу трему од младог регрута кога шаљу у прву битку. Тада је у Београду било само неколико десетина телевизијских апарата, али ипак, била је то телевизија. Први пут у животу пред њом! То је било нешто.

Никола је стекао већу популарност у ТВ пројектима, док је Славко одлучио да се не експонира толико у јавности.

- У слободно време не излазим. Ја сам породичан човек. Не одлазим у кафану. Имам један хоби: скупљам реткости. Накупио сам доста старог оружја и једну пулу из 17. века. То ми је, поред глуме, једина преокупација. Наравно, ту је и телевизија. Гледам све емисије - рекао је Славко Симић за ТВ Ревију давне 1970. године.

Славко Симић је преминуо 20. новембра 2007. године након борбе са опаком болешћу, у 83. години, а Никола Симић је преминуо 9. новембра 2014. године

(Курир)