У интервјуу који је давно дао чувени текстописац Назиф Гљива, открио је да је Халид Бешлић током осамдесетих година био лудо заљубљен у Сузану Манчић, коју је тадашња јавност знала као "лото девојку".
- Свиђа ми се Сузана - поверио се Халид свом пријатељу Назифу, који је одлучио да их споји.
Њихов сусрет у Ријеци био је пун страсти. Халид и Сузана седели су загрљени на риви, уживајући у својој љубави. Тај тренутак инспирисао је Гљиву да напише песму посвећену њиховој вези, која је носила назив "Гитара и чаша вина". Иако песма никада није снимљена, стихови попут "Тужна је песма моја, тужни су моји снови… " остали су у сећању многих.
Подсетимо, Сузана Манчић и Халид Бешлић замало су настрадали у саобраћајној несрећи крајем 1986. године на путу Зајечар–Београд. У аутомобилу којим је Сузана управљала, заједно са Халидом и другим сапутницима, дошло је до несреће када је изгубила контролу над возилом.
Срећом, сви су прошли без тежих повреда, а она је касније испричала како јој је цео живот прошао кроз главу у том тренутку.
Сузана Манчић је отворено говорила о несрећи из 1986. године, када се аутомобил којим је управљала заједно са Халидом Бешлићем закуцао у брдо на путу Зајечар–Београд. У својој, тада још необјављеној књизи "Неукротиво срце", описала је инцидент овако: "Зауставили смо се уз прасак, па је настала потпуна тишина. На тренутак сам помислила да смо сви мртви… Успаничено сам се окренула - а сви су седели најнормалније".
Према њеним речима, Халид ју је упозорио да успори јер је возила пребрзо, а она је тад притом изгубила контролу над возилом. Моменат страха и тишине који је уследио и осећај да јој "цео живот пролази кроз главу" остали су јој дубоко урезани.
(Лепи и срећни)
