U intervjuu koji je davno dao čuveni tekstopisac Nazif Gljiva, otkrio je da je Halid Bešlić tokom osamdesetih godina bio ludo zaljubljen u Suzanu Mančić, koju je tadašnja javnost znala kao "loto devojku".
- Sviđa mi se Suzana - poverio se Halid svom prijatelju Nazifu, koji je odlučio da ih spoji.
NJihov susret u Rijeci bio je pun strasti. Halid i Suzana sedeli su zagrljeni na rivi, uživajući u svojoj ljubavi. Taj trenutak inspirisao je Gljivu da napiše pesmu posvećenu njihovoj vezi, koja je nosila naziv "Gitara i čaša vina". Iako pesma nikada nije snimljena, stihovi poput "Tužna je pesma moja, tužni su moji snovi… " ostali su u sećanju mnogih.
Podsetimo, Suzana Mančić i Halid Bešlić zamalo su nastradali u saobraćajnoj nesreći krajem 1986. godine na putu Zaječar–Beograd. U automobilu kojim je Suzana upravljala, zajedno sa Halidom i drugim saputnicima, došlo je do nesreće kada je izgubila kontrolu nad vozilom.
Srećom, svi su prošli bez težih povreda, a ona je kasnije ispričala kako joj je ceo život prošao kroz glavu u tom trenutku.
Suzana Mančić je otvoreno govorila o nesreći iz 1986. godine, kada se automobil kojim je upravljala zajedno sa Halidom Bešlićem zakucao u brdo na putu Zaječar–Beograd. U svojoj, tada još neobjavljenoj knjizi "Neukrotivo srce", opisala je incident ovako: "Zaustavili smo se uz prasak, pa je nastala potpuna tišina. Na trenutak sam pomislila da smo svi mrtvi… Uspaničeno sam se okrenula - a svi su sedeli najnormalnije".
Prema njenim rečima, Halid ju je upozorio da uspori jer je vozila prebrzo, a ona je tad pritom izgubila kontrolu nad vozilom. Momenat straha i tišine koji je usledio i osećaj da joj "ceo život prolazi kroz glavu" ostali su joj duboko urezani.
(Lepi i srećni)
