Александра Радовић позната је по томе да је своју каријеру градила стамено, без скандала, а и у изјавама је одувек била обазрива.
И тако од тренутка када је ступила на сцену, а томе има доста година.
- Као да се време убрзало, а мло смо и сами себи наметнули више обавеза него што би требало, па су нам дани постали кратки, почиње Александра причу за Хелло, где се осврће на Сунчане скале пре двадесет година када су публика и жири били подељени између ње и Бојана Маровића када је победа у питању.
- “Као со у мору” прва је велика и важна песма од које почињу да се броје дани моје професионалне каријере. На том фестивалу публика је била сјајна, већина чланова жирија дала ми је највеће оцене. Крајњи исход је био сто поена за Бојана, 99 за мене. Можда сам у делићу секунде помислила да је неправда, али из ове перспективе, пошто је толико воде протекло, јасно ми је да је све испало баш како треба. Дан раније нико није имао представу како изгледам иако сам доста радила и знали су мој глас. После тог финала сви медији су писали о Александри Радовић - људима се допала песма, а ја сам изашла из сенке.
Неправде у њеном животу је било и погрешно интепретираних изјава.
- Без обзира колико се трудила да оно што мислим ублажим или на разуман начин разложим, често се дешавало да моје речи буду дочекане на нож. Сад сматрам да то није случајност, већ крст који треба да носим. Можда сам као млада имала жељу да оправдам себе, да кажем чекајте, па нисам ја таква, али последњих година немам потребу за тим. Пуштам људе да верују у оно што желе, али се старам да настројење мог срца буде искрено према свима. На крају крајева, у овом свету и није обећана правда, то нас очекује тек после смрти. У ту другу правду се свакако уздам.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
