Јаз у привлачности међу половима присутан је у различитим културама и кроз векове, али се с годинама постепено смањује, показало ново глобално истраживање.
Женска лица оцењују се као привлачнија од мушких, чак и када их процењују друге жене, показује ново истраживање. Међутим, та разлика постепено се смањује са годинама и готово потпуно нестаје када људи уђу у осму деценију живота.
Резултати истраживања потврђују постојање такозваног „јаза у привлачности међу половима“, појаве која се огледа и у вековима старим изразима којима се жене описују као „лепши пол“ – од немачког дас сцхöне Гесцхлецхт до француског ле беау сеxе, али и бројних сличних израза широм света.
- Реч је о изузетно стабилном ефекту који се појављује у различитим културама. Женска лица оцењују се као привлачнија од мушких без обзира на друге факторе - објашњава др Еуген Василивицки, истраживач са Института Макс Планк за емпиријску естетику у Немачкој.
Како истиче, најизненађујући налаз био је да управо жене дају највише оцене другим женама, док мушкарце оцењују најнижим оценама.
Зашто се еволуција поиграла са људима
Још је Чарлс Дарвин, британски природњак и творац теорије еволуције, примећивао да су у животињском свету мужјаци често украшени раскошним гривама, јарким бојама или упечатљивим перјем. Сматрао је да је то последица селекције, односно да су најупадљивији мужјаци имали највише потомака.
Код људи је, међутим, видео изузетак. Веровао је да мушкарци међусобно конкуришу за најпожељније жене или да богатство и друштвени положај омогућавају сличну предност. Еволуциони биолози расправљају о тој посебности већ више од једног века.
- Научници су углавном полазили од претпоставке да су жене лепши пол и покушавали да објасне који би еволутивни механизам могао да стоји иза тога. Али само постојање те разлике никада није било систематски проверено - истиче Василивицки.
Најобимнија анализа, али без коначног тумачења
За потребе новог истраживања, он и његове колеге прикупили су највећу светску базу података о проценама привлачности лица. Анализирали су резултате из 52 студије спроведене у 76 земаља.
Коначни скуп података обухватио је више од 1,5 милиона оцена за око 17.000 лица, које је процењивало готово 30.000 људи.
Анализа је показала да се просечно женско лице оцењује као привлачније од приближно 60 одсто мушких лица. Разлика је била најизраженија у западним земљама и делимично је варирала у зависности од сексуалне оријентације испитаника, али је остала видљива међу хетеросексуалним, хомосексуалним, бисексуалним и лезбејским учесницима истраживања.
Занимљиво је да је разлика нестајала када су мушкарци и жене оцењивали сопствени изглед.
Део објашњења лежи у разликама у грађи лица. Мушкарци у просеку имају израженије и угластије црте, док су женска лица чешће заобљенија. Резултати сугеришу да и мушкарци и жене углавном сматрају заобљена лица привлачнијим.
Истраживање не даје коначан одговор на питање зашто постоји општа склоност ка женским лицима, али Василивицки сматра да културолошки фактори нису једино објашњење.
- Када неки ефекат видимо практично широм света, тешко га је објаснити искључиво културом - напомиње истраживач.
Могуће је да су стотине хиљада година селекције обликовале карактеристике женских лица, али истраживачи упозоравају да њихови подаци не омогућавају такав закључак са сигурношћу. Једно од могућих објашњења јесте да су заобљенија лица привлачна зато што подсећају на црте лица беба.
(РТС)
