· · Коментара: 0
Маусер Ц96

ИКОНА КОЛЕКЦИОНАРА: Ову врсту пиштоља користиле су најзначајније историјске личности (ФОТО)

Различите варијанте овог полуаутоматског пиштоља користиле су историјски значајне личности као што су Винстон Черчил, Лоренс од Арабије, Хајле Селасије

1616764110_Mauser-C96.jpg
Маусер-Ц96 - фото: Милан Милановић

Од свог појављивања на светској сцени током последње деценије деветнаестог века, па све до данас, пиштољи Маусер Ц96 изазивају неподељену пажњу, практично у сваком кутку наше планете. 

Прочитајте још: Раритет светских размера (ФОТО)

Скоро век старији, Ц96 гађа једнако добро као и модернији ЦЗ99, фото: Милан Милановић

Настали у време апсолутне доминације револвера у склопу ране прве генерације полуаутоматских пиштоља (Борхард Ц-93, Бергман 1896, Манлихер М1894, Шварцлосе Модел 1898), били су весник новог тренда када је у питању краткоцевно ватрено оружје. 

Судећи по сензибилитету власника примерака које смо описали, они њима вреде неупоредиво више од процењених више хиљада долара и то треба дубоко поштовати.

Истина, већ после неколико година, муњевитом брзином су настајали технички савршени модели, мањих габарита и једноставније употребе, тако да је Ц96 већ после Првог светског рата, по више основа био анахроно решење. Али, то није нимало пољуљало његову позицију праве иконе у круговима колекционара и истинских заљубљеника. 

Различите варијације Маусера Ц96 користили су Винстон Черчил, Лоренс од Арабије, Хајле Селасије, атентатор на Краља Александра Величко Керин и Хан Соло у филмском серијалу "Ратови звезда". 

Карактеристично пуњење рамовима од 10 метака, фото: Милан Милановић

Осмислили су га браћа Фидел, Фридрих и Јозеф Федерле запослени у немачкој фабрици "Маусер". Одликовао се дизајном сличном неким моделима полуаутоматских пушака, с магацином за пријем муниције испред окидача, рукохватом који је подсећао на дршку метле, типском футролом која је уједно била и кундак, врло сложеним механизмом и изузетно захтевним производним процесом, што је узроковало високу цену. 

Захваљујући српским колекционарима били смо у прилици да испробамо на стрелишту два примерка легендарног пиштоља из различитих епоха. Први је модел који је 1916. године, за потребе оружаних снага Немачког царства израђиван у калибру 9x19 мм, због хроничног недостатка формацијски прописаних службених пиштоља Парабелум П08 у истом калибру. ова серија препознатљива је по урезаном броју 9 на бочним панелима дршке, а та ознака појачана је јарко црвеном фарбом како корисници не би покушавали да примене погрешну муницију. 

Поносни власник пуцао је из традиционалног стрељачког става из времена настанка овог пиштоља, фото: Милан Милановић

Власник пиштоља се питао да ли је његов пиштољ стигао на наше просторе током Првог светског рата као наоружање војника Царевине Немачке, или за време каснијег светског сукоба, када су припадници Вермахта, СС и других формација окупационог апарата донели на Балкан мноштво разноврсних модела пиштоља из домовине и других земаља. 

Ознаке на задњем нишану су на источно-арапском језику, фото: Милан Милановић

На основу дужине цеви од 99 мм, одмах је констатовано да је у питању пиштољ који је после Великог рата преправљен скраћивањем оригиналне цеви (140 мм). Одредбама Версајског мира, послератној Немачкој је забрањено да производи и користи пиштоље са цеви дужине изнад 10 цм.  

У складу с тим, сачувани примерци некадашњих војних пиштоља Маусер Ц96 у калибру 9 мм Пара, прерађени су скраћивањем цеви и уклањањем ранијег подесивог задњег нишана, уместо ког је уграђен фиксни. Сви такви пиштољи са леве стране заравњене површине цеви имају пунцирану ознаку "1920", јер је од те године почела таква модификација, као и жиг фабричке контроле. 

Дакле, у питању је пиштољ који се користио у послератној Немачкој, углавном од стране полицијских служби. Касније су за потребе снага реда одређени пиштољи калибра 7,65 мм, а "Црвени девет" користили су припадници више немачких оружаних формација. Не може се поуздано утврдити ко је баш овај примерак донео код нас, али били смо више него срећни што су га претходни корисници добро очували, тако да је један од ретких који се без бојазни од потенцијалних оштећења може испробати на стрелишту. 

Пиштољ Маузер Ц96 права је реликвија оружарства, фото: Милан Милановић

Пуцали смо најпре са муницијом ужичког "Првог партизана" са ознаком 9 ммД, која је била предвиђена за службену употребу полиције раних деведесетих година, као и фабрички новом комерцијалном 9 мм Лугер са зрном ФМЈ масе 8 грама. Као упоредно оружје, паралелно са овим ветераном, тестирали смо и Лугер П08 који је направила иста фабрика, као и домаћи ЦЗ99 из ране продукције предвиђен за извоз на америчко тржиште. 

Тест смо урадили муницијом ужичког "Првог партизана" са ознаком 9 ммД из раних деведесетих година, као и фабрички новом комерцијалном 9 мм Лугер, фото: Милан Милановић

Други пиштољ ове конструкције, који спада међу ређе у светским колекционарским круговима, из збирке Александра Видовића је примерак из контигента који је први доживео службену употребу. Отоманска империја је 1897. године, после појављивања модела Ц96 у калибру 7,63x25 мм Маусер, купила хиљаду пиштоља за своју војску. Они су препознатљиви по ознакама исламског календара, јер је угравирана 1314. година (1897. година по Хиџри), а са обе стране цеви утиснут је грб султана Абдула Хамида ИИ. 

Вредност и цена су две различите категорије када су овакви артефакти у питању

Многи погрешно тумаче ове ознаке, не правећи разлику између модела који су испоручени Турској и оних који су (такође у тиражу од хиљаду) направљени за Персију 1910. године. Персијски симбол на левој бочној страни рама је карактеристичан - лав и сунце, као и нумеричко означавање подељака даљина задњег нишана. Официјелни језик Отоманске империје није био арапски, као што поједини аутори тврде, већ тзв. старотурски, али су ознаке на нишану исписане источно-арапским бројевима. Цев је стандардне дужине - 140 мм.

Необична сторија 
Примерак турског службеног Маусера Ц96 купљен је од наследника из познате породице Манић, чији је предак почетком друге деценије прошлог века студирао трговачку академију у Солуну на француском језику. У овом лучком граду купио је предметни пиштољ од пријатеља Турчина, а приликом посете завичају, непосредно пред Први светски рат, оставио је пиштољ код куће и вратио се у Грчку на наставак студија. У међувремену је почео рат и српска војска се повукла управо у Солун. Ношен патриотским заносом, пријавио се као добровољац и, на жалост, већ 1916. године погинуо. Пиштољ је остао у његовом родном дому, а чланови породице су га чували као праву реликвију и успомену на трагично настрадалог младића. Када је нашим простором протутњао нови светски рат, породица га је сакрила у зиду куће, где је заборављен остао око четири деценије. У склопу неке од претходних легализација, уредно је регистрован, а потом је прешао у посед колекционара који је умо да препозна и цени овај редак и вредан модел.

Због видне старости и дискутабилног стања функционалних делова, није упутно испробавати овакве примерке иако наш ППУ производи квалитетну муницију у изворном калибру 7,63 мм Маусер. 

Прочитајте још: Култ перкусионих пиштоља у САД (ФОТО)

Најмлађи стрелац остварио је најбоље поготке, фото: Милан Милановић

Колико вреде и коштају управо ови примерци које смо испробали и представили? Одређене публикације западног порекла очуване и непрерађене пиштоље из серије "Црвени девет" процењују чак и на 10.000 долара, али судећи по актуелним аукцијама продају се по двоструко нижим ценама. Пиштољи с турским ознакама уколико нису луксузно украшени или повезани са неком знаменитом личности достижу од две до пет хиљада долара. 

Милан Милановић 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.