17. октобра 1849. године, преминуо је чувени пољски композитор и виртуоз Фредерик Шопен, а многи не знају да је нека од најлепших дела написао инспирисан женом која му је згазила срце.
Фредерик Шопен и дан-данас важи за једног од најистакнутијих композитора који је подједнако био и песник и клавириста. Његова музика је изразито лична - кроз ноктурне, баладе и прелудијуме успео је да пренесе најдубља осећања, носталгију за родном Пољском и читаву лепезу сопствених унутрашњих немира.
Нежни Шопен
О његовом специфичном начину свирања најбоље говори он сам у писму родитељима, након два концерата која је са 19 година одржао у Бечу: "Скоро сви кажу да свирам сувише меко или тачније, сувише нежно за овдашњу публику. Али ја више волим да се каже да сам сувише нежан него сувише груб. То је мој начин свирања, а знам да се бескрајно свиђа женамаи уметницама".
Истина је да је Шопен у приватном животу био преосетљив, али и тежак и раздражљив човек, што се углавном приписивало његовој болести. Шпански научници верују да је боловао од епилепсије, праћене главобољом, депресијом па и халуцинацијама.
Ипак, посебну и изузетно важну епизоду у његовом животу и стваралаштву представља веза са француском књижевницом Аурором Дупин, познатијом по псеудониму Жорж Санд, женом за коју многи говоре да је била прва права феминисткиња у правом смислу те речи.
Ко је била Жорж Санд?
Аурора је била права супротност лепим плавим Пољакињама, а многи су је описивали као "праву мушкарачу". Живела је у време када ја Наполеонов закон давао мужевима давао неограничену власт над женама, док жене нису имале право ни на сопствени иметак, ни на развод и слободу да поново склопе брак. Наравно, Аурори се то није допадало, те је напустила мужа и отишла у Париз где је радила као новинарка, сликарка, а највише као списатељица.
Одлучна да се успротиви "мушком" свету, своју густу косу је склонила под капу, навукла панталоне и сако, ставила цигарету у уста и рекла: "Мадам Дупин је мртва, сада постоји само Жорж Сенд. Жена у мушком лику".
И тада је кренула њена борба, не против мушкараца, већ за право да жена буде слободна у мери да одлучује о свом животу.
Упознавање са Шопеном
Шопена упознаје на једној од вечера које је често правила за уметнике, а талентованог пијанисту шокирало је њено мушкобањасто понашање, ословљавање људи са "ти" и цигарета у устима.
Те вечери када је кренуо кући, свом пријатељу је рекао: "Како је непријатна жена ова Сенд! Је ли то збиља жена? Ја чисто сумњам".
Са друге стране, пријатељица је након тог сусрета Сандову саветовала овако: "Види се да је он женско, заведи га - као мушкарац". И тада су добили шаљиве надимке "Госпођица Шопен и Господин Сенд".
Међутим, Шопен је ускоро открио да је Санд довољно музички надарена да може да га оцењује, али и инспирише и саветује, те да се испод мушког одела крије једна великодушна жена која ужива да некоме помаже.
Био јој и син и љубавник
Иначе, Сандова је била шест година старија од њега, а поред поштовања које су гајили једно према другоме, били су у исти мах и љубавници. Додуше, волели су се без много страсти, а Санд је у Шопену видела и љубавника и сина.
Поштовала га је као великог музичара, а он њу као велику списатељицу. Шопен је своја најбоља дела и створио у периоду од тих десет година, колико су били заједно.
Међутим, Шопен никада није схватио ни прихватио начин комуникације и дружења Сандове, вечере на којима се причало гласно и бахато, на које су људи додлазили необријани и у разговору нису персирали једни другима. Сандова је сматрала да он претерује, да је без разлога раздражљив и да нема ништа лоше у томе што се људи код ње осећају слободно.
Постао је инпулсиван и љубоморан те су свађе међу њима бивале све чешће, а љубав лагано нестајала. Иако се однос међу њима погоршавао, остала је брижна према њему као према детету чувајући у дубини своје душе сав бол и патњу коју јој је наносио.
Пресудила им писањем о вези
Излаз из тужне свакодневице Жорж је проналазила у писању, а тако им је и пресудила. Алудирајући на њихову везу, написала је драму која је довела до њиховог растанка. Дело говори о богатој глумици која бива уништена од младог и лепог пољског принца слабог здравља, кога је до краја обожавала. Шопен јој ово никад није заборавио.
Ма колико су њихови заједнички пријатељи покушавали да их помире, остао је неумољив. Растанак су обоје тешко поднели. Сандова је патила осећајући да је она узрок, извршилац али и жртва, а он је престао да живи прво духовно, а за мање од две године и телесно.
Срце му сачували у коњаку
Умро је 17. октобра 1849. године у свом стану на Тргу Вендом у Паризу, у 39. години живота, а његова последња жеља била је да се након смрти његово тело сахрани у Паризу, али да се његово срце извади и пренесе у родну Пољску.
Заправо, управо је то и открило прави узрок смрти. Његово срце је сачувано у ракији у цркви Светог Крста у Варшави. Када су пољски научници 2014. године визуелно прегледали сачувану комору са срцем, уочили су карактеристичне промене и закључили да је непосредни узрок смрти био перикардитис (тешка упала срчане марамице), настао као компликација хроничне туберкулозе.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
