Данас се навршава 23 године од смрти Нине Симон, певачице и једна од најутицајнијих уметница 20. века.
Рођена као Јунис Кетлин Вејмон 1933. године у Северној Каролини, одрастала је у сиромашној афроамеричкој породици, али је већ као дете показивала изузетан таленат за музику.
Клавир је почела да свира са свега неколико година, а њен сан био је да постане класична пијанисткиња. Међутим, тај пут јој је био отежан – многи верују да је због расних предрасуда одбијена на престижном Институту „Цуртис“ у Филаделфији, што је био први велики ударац у њеном животу.
Како би преживела, почела је да наступа по клубовима, где је, готово случајно, почела и да пева. Управо тада настаје Нина Симон – уметничко име иза којег ће се крили један од најмоћнијих гласова у историји музике. Њена каријера брзо је кренула узлазном путањом, а песме попут „Феелинг Гоод“, „И Пут а Спелл он Yоу“ и „Дон’т Лет Ме Бе Мисундерстоод“ постале су безвременски хитови.
Ипак, њена уметност никада није била одвојена од стварности. Шездесетих година, у јеку борбе за грађанска права у Америци, Нина Симон постаје глас покрета. Њене песме попут „Миссиссиппи Годдам“ биле су директан одговор на расизам и насиље над Афроамериканцима.
Међутим, због отвореног активизма, многе радио станице престале су да емитују њену музику, а каријера јој је почела да трпи. Уз то, борила се и са личним демонима – годинама касније дијагностикован јој је биполарни поремећај, који је утицао на њено понашање и односе са људима.
Њени приватни односи били су турбулентни, посебно брак са Ендијем Строудом, који је био и њен менаџер. Њихов однос обележен је контролом и насиљем, што је додатно погоршало њено ментално стање. 1995. године ваздушним пиштољем је повредила комшијиног сина јер ју је ометао смејањем. Пуцала је и на извршног директора издавачке куће којег је оптужила за крађу. Сада се зна да ова "потешкоћа" није само био резултат прекомерног перфекционизма, него и психичког стања, пише Стил.
Седамдесетих година напушта Сједињене Америчке Државе, разочарана системом и друштвом за које је веровала да је изневерило људе попут ње. Живела је у различитим земљама, од Либерије до Француске, покушавајући да пронађе мир далеко од свега.
Преминула је у сну 2003. године у Француској, а на сахрани је примећен венац Елтона Џона на коме је писало: "Била си највећа и ја те волим."
Њено једино дете је ћерка Лиса, која је наставила њеним стопама.
(Нова)
БОНУС ВИДЕО:
