Певачица је открила да је од најранијег детињства живела са озбиљним здравственим проблемом за који није ни знала.
Оливера Тајсен, некадашња учесница емисије „Никад није касно“, изнела је у јавност потресне и дубоко емотивне детаље из свог живота који су мало кога оставили равнодушним. Певачица је открила да је од најранијег детињства живела са озбиљним здравственим проблемом, а да тога уопште није била свесна све до своје 18. године. Болест је годинама тињала скривена, а кулминирала је драматичним тренутком – можданим ударом који јој је у потпуности изменио судбину.
Скривена срчана мана и шлог у 18. години
Због неоткривеног урођеног проблема са срцем, певачица је као девојчица трпела тешке тренутке, а њено константно плакање донело јој је и специфичан надимак у окружењу. Права истина о њеном здравственом стању испливала је на површину тек након велике породичне трагедије која се догодила када је имала само 16 година.
„Док сам била мала јако сам плакала, имала сам срчану ману, то нико није знао, на крају сам го оперисала. Због тога сам јако плакала и сви ме назвали тим надимком 'Пискава'. Рођена сам са том маном за коју нисам знала до 18. године. Отац ми је погинуо када сам имала 16 година, тај синдром се не осети до тридесете године. То са оцем ме јако потресло, са 18 година сам доживела шлог и тада сам сазнала за проблем са срчаном маном“, испричала је Оливера о овим тешким тренуцима.
Трагични губитак оца и тишина која је трајала годинама
Смрт њеног оца, који је био власник кафане, представљала је огромну трауму за целу породицу. Због бола који је осећала и асоцијација на оца, Оливера је донела тешку одлуку да у потпуности престане да пева и слуша домаће песме.
О стравичним детаљима очеве погибије и одлуци која је уследила, певачица је изјавила:
„Тата је умро на много ружан начин. Није се убио и није био само судар, страдао је на много тежак начин. Када се тако ружне ствари десе, то се никад не заборавља. То је било на вестима, сви су то знали. Он је имао кафану и због тога сам ја престала да певам наше песме, нисам могла више ни да их слушам“.
Повратак коренима и лечење старих рана
Наступ у емисији „Никад није касно“ означио је прекретницу за Оливеру, која је по први пут након трагедије скупила храброст да запева на нашем језику и тако започне процес превазилажења дубоко усађених траума.
„Беки Бекић је долазио код нас у кафану, долазила је и Јелена Карлеуша. Та трагедија је била за мене једна велика траума, и ево сада сам први пут певала на нашем језику. Да будем скроз искрена било ми је тешко да певам вечерас, ето и теча је био овде, он је за мене као отац. Тетка и теча су увек били ту за нас, то ми је било вечерас јако емотивно, а онда и то што после трагедије певам на нашем језику. То су све неке емоције када се сетим оца, фамилије, кафанских дана. Прво певам Тину Тарнер и после на нашем језику. Али је време да се те трауме реше“, закључила је певачица своју емотивну исповест.
(Гранд)
БОНУС ВИДЕО:
