У јеку лета и воских температура, стручњаци препоручују да се најтоплији део дана проводи у затвореном простору. Међутим, и у затвореним просторима врућина може бити неподношљива, због чега многи не могу да замисле лето без клима-уређаја.
Ипак, постоји и друга страна – готово свако познаје барем једну особу (или се и сам препознаје у томе) која не може да поднесе ни пола сата у климатизованом простору. Већ након десетак минута јављају се главобоља, а већ следећег јутра могуће су грлобоља, укочен врат или слични симптоми.
Због тога се поставља питање: да ли се заиста можемо "разболети" од климе или је реч о још једном миту, попут оног да треба избегавати промају?
Можемо ли се разболети од климе?
Према стручњацима, у овим тврдњама има одређене истине.
- Више студија показује да предуго задржавање у климатизованим просторима може довести до учесталијих респираторних симптома - објаснио је за магазин Тиме др Вилијам Чекли, пулмолог и специјалиста интензивне медицине и професор на Јохнс Хопкинс Сцхоол оф Медицине.
Гребање у грлу, суве очи, усне и кожа међу најчешћим су тегобама које људи пријављују након боравка у климатизованим просторима. Узрок је често сув ваздух – дуготрајно коришћење климе смањује влажност у просторији, што доводи до исушивања слузокоже носа и грла, као и коже, па природна заштитна баријера организма постаје осетљивија на иритације.
Због тога се симптоми попут пецкања, нелагодности и осећаја прехладе често погрешно приписују самој клими, иако је заправо реч о реакцији тела на промењене услове у ваздуху.
Ипак, клима сама по себи не може изазвати вирусне инфекције попут прехладе, грипа или упале грла – за њих су одговорни вируси. Дакле, не можемо се заразити само зато што седимо у хладном ваздуху.
Прљави филтери – највећи проблем
Ипак, постоји још један важан фактор. Иако хладан ваздух не изазива болести, чест проблем су прљави и неодржавани филтери. Ако се не чисте редовно, у њима се могу накупљати прашина, полен, буђ и други алергени, који се потом циркулацијом шире просторијом.
Код осетљивих особа то може изазвати или погоршати симптоме попут кијања, запушеног носа, кашља, иритације очију и отежаног дисања. Посебно су угрожени људи са алергијама или астмом, код којих прљави филтери додатно оптерећују дисајни систем. Због тога је редовно чишћење и сервисирање климе важно не само за рад уређаја, већ и за здравље.
Клима и температурни шок
Осим самог хладног ваздуха, проблем може бити и нагла промена температуре. Када из спољашњих 35–37 °Ц уђемо у простор који је расхлађен на 18–19 °Ц, организам мора брзо да се прилагоди новим условима како би одржао стабилну телесну температуру.
Такав температурни шок код неких људи може изазвати главобољу, умор, вртоглавицу, па чак и напетост у мишићима. Још израженији ефекат може имати обрнута ситуација – излазак из снажно климатизованог простора на спољашњих 37 °Ц, што посебно може бити ризично за децу и старије особе.
Како користити климу без ризика по здравље
Стручњаци саветују да се клима никада не подешава на прениске температуре. Светска здравствена организација (СЗО) наводи да је током топлотних таласа циљ одржавати унутрашњу температуру испод око 32 °Ц током дана, а идеално у нижем распону који не ствара превелики стрес за организам.
Препоручује се да разлика између спољашње и унутрашње температуре не буде већа од 6 до 8 °Ц, како би се тело лакше прилагодило и избегао температурни шок. Дакле, ако је напољу 35 °Ц, унутрашња температура не би требало да буде нижа од око 27 °Ц.
На крају, јасно је да је клима један од најважнијих савезника током летњих врућина. Иако сама по себи не може изазвати болести, код осетљивијих особа треба је користити умерено, уз редовно одржавање и избегавање превеликих температурних разлика. Комбинација правилне употребе климе, проветравања ноћу и заштите од сунца и даље је најбољи начин да се лакше преброде летњи таласи врућине.
(Љепотаиздравље.хр)
БОНУС ВИДЕО
