У српској традиционалној култури и етнологији, овај обичај је познат под називом сорорат или свастика у кућу.
Сорорат (од латинске речи сорор, што значи „сестра“) представља стари друштвени и брачни обичај по којем се мушкарац жени сестром своје преминуле или понекад неплодне супруге.
Овај обичај је кроз историју био присутан у многим традиционалним друштвима широм света, укључујући делове Африке, Азије, код аутохтоних народа Северне и Јужне Америке, али и на нашим просторима, у традиционалној култури Балкана.
У традиционалним друштвима брак није био само веза двоје људи, већ економски и политички савез између две породице или племена. Када би супруга умрла, тај савез би био угрожен. Увођењем њене сестре у брак, пријатељство и везе између породица би се наставили.
Веровало се да ће рођена тетка најбоље заменити мајку и бринути о деци преминуле сестре са највише љубави, у поређењу са потпуном туђинком (маћехом).
Ако је младожењина породица платила високу цену за младу (мираз или откуп), смрт супруге би значила економски губитак. Давањем друге сестре, породица преминуле жене је „испуњавала уговор“.
Сорорат на Балкану
У српској традиционалној култури и етнологији, овај обичај је познат под називом сорорат или свастика у кућу.
Иако га црква и модерни закони нису одобравали (јер се по црквеном канону сестра преминуле жене сматра блиским сродством), у сеоским срединама се примењивао, нарочито до прве половине 20. века. Главни мотив на нашим просторима био је искључиво брига о сирочади – како имовина не би одлазила ван куће и како деца не би патила под туђом руком, удовац би приволео свастику (чешће млађу, неудату сестру) да се уда за њега.
Разлика између Сорората и Левирата
Ова два обичаја су комплементарна и често се помињу заједно:
Сорорат: Мушкарац се жени сестром преминуле жене.
Левират: Жена се удаје за брата свог преминулог мужа (обичај који је био веома важан, на пример, у старом јеврејском закону ради очувања лозе).
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
