Данас, 21. септембра, Српска православна црква и верници обележавају Малу Госпојину, празник Рођења Пресвете Богородице, за који се у српском народу везују бројни обичаји и веровања.
Једно од њих посебно је занимљиво у ово доба године – каже се да време на Малу Госпојину може да наговести каква ће бити јесен и зима.
А данашњи дан у Србији није донео једнозначан одговор. Јутро је почело облачно, понегде уз кишу, док током дана следи разведравање и повратак сунчаних периода. Према прогнози РХМЗ-а, 21. септембар доноси свежије и променљиво време, а затим постепено разведравање које ће до краја дана захватити целу земљу.
Управо због тога би, ако се држимо старог народног тумачења, данашњи празник Мала Госпојина могао да се опише као својеврсна "мешавина знакова". Није нас дочекало потпуно ведро и сунчано јутро, али ни цео дан неће остати под облацима. Јесен и зима се, сликовито речено, данас "премишљају" – јутарња облачност најављују раније захлађење, док сунце и разведравање током дана остављају простор за веровање да нас очекује још доста лепих и благих дана.
Шта каже народно веровање?
Према једном од распрострањених народних веровања, ако је на Малу Госпојину ведро, сунчано и без облака током већег дела дана, предстојећа јесен и зима требало би да буду благе, без много хладних дана.
Супротно томе, облачно и кишовито време на овај празник у народној традицији тумачило се као најава хладнијег и оштријег периода. Неки записи о обичајима наводе и да се посебно посматрала промена времена током самог дана, па се смена облака, кише и сунца може посматрати као најава променљиве јесени.
Некада, када није било савремених временских прогноза, људи су пажљиво пратили понашање облака, ветра, температуре, животиња и биљака и на основу искуства стварали изреке и правила која су се преносила генерацијама.
Мала Госпојина је била важна прекретница у години
Није случајно што се управо за овај празник везује толико веровања о времену. Мала Госпојина долази у периоду када се лето дефинитивно приближава крају, а природа улази у јесен. У традиционалном животу Србије овај празник имао је и практичан значај – везивао се за почетак јесењих радова, орање и сетву озимих усева, док су од Мале Госпојине почињале и јесење свадбе.
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО
