Осим што је имао заповести као што је „одговарај ми само када ти се обратим“, затим се развео и поново оженио са својом рођаком, Алберт Ајнштајн је у потпуности одбацио Милевиног и свог најмлађег сина Едуарда који је у 20. години оболео од шизофреније.
Милева Марић је крчила свој пут у свету науке, резервисаном за мушкарце. Рођена је у богатој породици, била је одличан ђак, а када се у Цириху уписала на Државну политехничку школу на студије математике и физике, била је тек пета жена која је примљена у ову школу. У групи је била једина жена и најстарија, а Алберт Ајнштајн, ког је тада и упознала – најмлађи. Када су се између њих двоје родиле симпатије, плашећи се те везе, Милева се исписала са Политехнике у Цириху и отишла у Хајделберг, у Немачкој, где је на трећем семестру слушала предавања из теоријске физике код Филипа Ленарда. Међутим, званично није била уписана, јер то девојкама није било дозвољено све до 1900. године. Док је била одсутна, дописивала се са Ајнштајном, а затим се и вратила у Цирих и ушла у љубавну везу са њим. Академски је у том периоду назадовала и затруднела је.
Алберт и Милева су се венчали у Берну 6. јануара 1903. Станови у којима су живели су им постали кабинети за заједничка теоријска истраживања из физике, где су настајали многобројни научни радови. Живот им је постао лакши када је Алберт добио повишицу. Добили су сина Ханса Алберта. Без обзира на обавезе око деце, Милева је активно радила на научним истраживањима.
Брак им је запао у кризу пошто је Ајнштајн почео да се дописује са рођаком у коју је био заљубљен као дечак. Да би покушали да превазиђу проблеме, Милева и он отпутовали су на одмор. Њихов други син Едуард је рођен 1910. године. Рођење трећег детета обележило је остатак Милевиног живота.
Осим што је имао заповести као што је „одговарај ми само када ти се обратим“, затим се развео и поново оженио са својом рођаком, Алберт Ајнштајн је у потпуности одбацио Милевиног и свог најмлађег сина Едуарда који је у 20. години оболео од шизофреније.
Према бракоразводном уговору, Ајнштајн се обавезао да уколико добије Нобелове награде, целокупан новац додели Милеви. Када је добио Нобелову награду, новац је предао Милеви, а она га је уложила у куповину некретнина у Цириху, као и у негу сина Едуарда. Ипак, због дугова насталих око лечења Едуардове болести, Милева је имала велике проблеме. После једног од синовљевих напада јој је позлило. Умрла је 4. августа 1948. године у циришкој клиници. Њен син Едуард је после мајчине смрти извршио самоубиство у психијатријској клиници.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
