Које 3 ствари треба да избаците из живота ако сте старији од 50 година - мудре речи руског писца Јурија Левитанског!
Без ослобађања од старих окова, добре ствари неће заживети – такав је закон живота. Толико тежимо срећи да не разумемо њене принципе: прво се решите смећа, а онда ћете добити злато"- писао је руски песник Јуриј Левитански.
Заблуда са којом се многи нажалост суочавају јесте то да живот улази у фазу стагнирања после 50 године, да сте постигли оно што сте могли и да настаје период монотоније. Живот после 50. године може бити магичан, пун позитивних промена, животних авантура и среће. Али, да би се та срећа уселила у ваш живот, потребно је да се ослободите неких ствари, очистите простор у свом срцу, уму и животу, и направите места за нешто ново и позитивно.
Доносимо вам 3 изјаве руског књижевника и песника Јуриј Левитанског о томе шта старији од 50 треба да избаце из свог живота како би имали више среће:
1. Морамо да пустимо негативне људе да оду како би се појавили бољи
"Знате, сви ми тражимо нешто лепо, духовно, али апсолутно не знамо како да се ослободимо непотребног и оптерећујућег. Толико се бојимо да не изгубимо нешто да нећемо наћи ништа боље, да се трудимо да сачувамо све: од људи, до успомена из детињства и старих пријатељстава. Толико енергије трошимо на држање свега старог да више нема снаге за ново и добро. Онај ко не зна да пусти, неће моћи да прими. Наше снаге, укључујући менталне и емотивне, су ограничене – нису довољне за све. Замислите собу средње величине - чврсту, али не огромну. Током живота акумулирамо много различитих ствари: и добрих и лоших. Али може ли нешто добро ући у ову собу ако је пуна, извињавам се, ретког смећа? Ту ништа не може да стане."
"Исто је и са људима на нашем путу: морамо бити у стању да се неких ослободимо. Било да се ради о исцрпљеним односима са супружником, пријатељима или рођацима, колегама. Настављамо да трошимо енергију по инерцији, али ништа се не мења. Године, деценије, изгубљено време. Да би заживео нови дах, нови људи, старо понекад треба пустити - иначе неће бити места за ново, не буди се ни снага ни прилика да се нешто важно уочи. Не хватајте се за старо сећање за оно што је одавно исцрпљено - пустите га."
2. Морамо да се ослободимо нереда у глави
"Људи су веома паметни у стављању жбица у сопствене точкове - толико паметно да то не разумеју. Најбољи начин да се поремети смиреност и жеља за животом је стално удубљивање у прошлост. Имамо одличну временску машину - зове се меморија и користимо је, авај, не у своју корист. Сећање на лепе тренутке са особом која је одавно изгубила интересовање за нас. Младе године сећамо се са тужном нотом носталгије. Враћамо се у непријатну прошлост и оно што бисмо желели да не дирамо. Не знамо како да комуницирамо са садашњошћу, са оним где смо сада - живимо у мислима "
"Знате ли зашто људи који су били на ивици смрти радикално мењају своје животе? Јер у тренутку када је смрт испред носа, човек не мари за прошлост – брине о садашњости и будућности, одједном долази до схватања да је најважније време оно које је на сату управо сада, а не оно које је некада било - људи то разумеју, ослобађају се окова и иду напред. Расправа о прошлости је издаја садашњости. Напоре размишљања треба трошити само на оно са чиме можете да комуницирате. Шетати пса и излазити на свеж ваздух много је корисније од размишљања о било чему у прошлости, јер то ништа неће променити. Свака акција у садашњости много је боља од мисли из прошлости. Како мој пријатељ каже: "Да бисте почели да живите у новој кући,
довољно је да очистите поткровље од смећа, али то морате учинити без жаљења."
3. Ослободите се сумњи да ће нешто кренути лоше
"Сумња је велика еволуциона ствар, да људи не умиру узалуд: примитиван човек види антилопу, али до ње треба прескочити литицу од три метра – сумња да ли ће пасти и да ли ће он сам ће некоме постати храна. Али савремени човек је буквално преплављен тим сумњама, толико му недостаје одлучности и способности да ризикује да се то претвара у катастрофу." - каже Јуриј Левитански. "Зашто у катастрофу? Јер човек остаје у истим условима у којима је одрастао, а често и више од тога – временом се услови постојања погоршавају. Извините на популистичкој фрази, али савршено се уклапа – човек "иде са током" .
"Рецимо да је особа рођена у породици са средњим или ниским примањима и ретко покушава да оде даље - не ризикује, не мења професију, не развија се. Одрастао је са одређеним кругом пријатеља - и остао у њему. Добио је одређено образовање - не покушава друго. Односно, остаје у старим условима. А обични људи, једноставно се десило, услови стичу, најблаже речено, не баш најбољи. Деца милионера су та која могу да буду испуњена сумњама - све ће им бити добро, прилике ће доћи саме од себе - једноставни треба да их траже и мање сумњају. На крају крајева, дубоко у себи савршено добро знамо које проблеме треба да решимо и шта да урадимо да буде боље, али сумњамо "да ли ће успети" - ове сумње треба да се ослободимо, иначе ћемо морати да будемо задовољни са оним што падне у наше руке, а то често није оно што желимо."
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
