Сваке године, 12. маја, хиљаде верника крећу на поклоничко путовање ка манастиру Острог, узносећи молитве, завете и захвалности Светом Василију Острошком Чудотворцу.
Његов празник није само датум у календару – он је жива и дубока духовна тачка ослонца за многе који траже исцељење, мир или наду у тешким временима.
Рођен као Стојан Јовановић у херцеговачком селу Мркоњићи 1610. године, замонашио се као младић и добио име Василије. Познат по скромности, посту и молитви, као и по ревносној борби за православну веру у време тешких историјских околности. Као митрополит захумски, повукао се у манастир Острог, који је обновио и где је провео последње године живота. Упокојио се 1671. године, а његове мошти, које почивају у манастиру високо уклесаном у стену, вековима су извор духовне и телесне утехе.
Зашто је овај празник толико важан?
Вероватно не постоји дом у коме се бар једном није поменуо Свети Василије у тренуцима невоље, болести или муке. Његова светост је универзална: људи свих вера долазе у Острог. Верници сведоче о чудима – излечењима, унутрашњем миру, духовном препороду. У томе и лежи његова тајна – он чује и помаже срцем, без обзира на то ко моли.
Како се обележава празник?
Највише верника долази уочи самог празника, пешачећи до манастира. Многи преноће под ведрим небом, у молитви и тишини. Литургије, причешћа, исповести, свећа која тихо гори – све је то део посебне атмосфере коју речи тешко могу описати. Овај празник је позив на покајање, на дубоку тишину у себи и повратак суштини.
Шта нам доноси Свети Василије данас?
У свету пуном брзине, неизвесности и страха, Свети Василије нас подсећа на вечне вредности: веру, љубав, опроштај и стрпљење. Његова појава није само духовна утеха, већ и показатељ да светост није у недостижним висинама, већ у скромности, молитви и људској доброти.
Док се приближава 12. мај, сетимо се да није важно само отићи у Острог – важно је отворити срце, помирити се са собом и другима, и макар на трен ослушнути тишину у којој говори Бог.
БОНУС ВИДЕО
