Svake godine, 12. maja, hiljade vernika kreću na pokloničko putovanje ka manastiru Ostrog, uznoseći molitve, zavete i zahvalnosti Svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu.
NJegov praznik nije samo datum u kalendaru – on je živa i duboka duhovna tačka oslonca za mnoge koji traže isceljenje, mir ili nadu u teškim vremenima.
Rođen kao Stojan Jovanović u hercegovačkom selu Mrkonjići 1610. godine, zamonašio se kao mladić i dobio ime Vasilije. Poznat po skromnosti, postu i molitvi, kao i po revnosnoj borbi za pravoslavnu veru u vreme teških istorijskih okolnosti. Kao mitropolit zahumski, povukao se u manastir Ostrog, koji je obnovio i gde je proveo poslednje godine života. Upokojio se 1671. godine, a njegove mošti, koje počivaju u manastiru visoko uklesanom u stenu, vekovima su izvor duhovne i telesne utehe.
Zašto je ovaj praznik toliko važan?
Verovatno ne postoji dom u kome se bar jednom nije pomenuo Sveti Vasilije u trenucima nevolje, bolesti ili muke. NJegova svetost je univerzalna: ljudi svih vera dolaze u Ostrog. Vernici svedoče o čudima – izlečenjima, unutrašnjem miru, duhovnom preporodu. U tome i leži njegova tajna – on čuje i pomaže srcem, bez obzira na to ko moli.
Kako se obeležava praznik?
Najviše vernika dolazi uoči samog praznika, pešačeći do manastira. Mnogi prenoće pod vedrim nebom, u molitvi i tišini. Liturgije, pričešća, ispovesti, sveća koja tiho gori – sve je to deo posebne atmosfere koju reči teško mogu opisati. Ovaj praznik je poziv na pokajanje, na duboku tišinu u sebi i povratak suštini.
Šta nam donosi Sveti Vasilije danas?
U svetu punom brzine, neizvesnosti i straha, Sveti Vasilije nas podseća na večne vrednosti: veru, ljubav, oproštaj i strpljenje. NJegova pojava nije samo duhovna uteha, već i pokazatelj da svetost nije u nedostižnim visinama, već u skromnosti, molitvi i ljudskoj dobroti.
Dok se približava 12. maj, setimo se da nije važno samo otići u Ostrog – važno je otvoriti srce, pomiriti se sa sobom i drugima, i makar na tren oslušnuti tišinu u kojoj govori Bog.
BONUS VIDEO
