· · Коментари: 0

Да ли знате како су настала најчешћа ПРЕЗИМЕНА у Србији?

Презимена у Србији су најчешће настајала по имену оца али постоје и други случајеви, када су настајала по мајци, занимању или карактерној особини.

1633535416_mmm.jpg
Фото: Пиxабаy

Према попису становништва из 2011. године, десет најчешћих презимена носи преко 700.000 становника Србије. Презиме Јовановић је најзаступљеније и носи га више од 120.000 грађана наше земље. Постоје изузетно честа презимена, док с друге стране нека презимена су ретка и ишчезавају.

Прочитајте још: НЕВЕРОВАТАН ТЕСТ ЛИЧНОСТИ КОЈИ ЋЕ ВАС "ОДУВАТИ"! Замислите коцку, мердевине и коња...

Најчешћа презимена у Србији су патронимска, настала по имену оца каже за 24седам Бранко Тодоровић, секретар Друштва српских родословаца „Порекло“.

– По заступљености то су Јовановић, Петровић, Николић, Марковић, Ђорђевић, Стојановић, Илић, Станковић…- наводи он.

Презиме се најчешће узимало по оцу

Српска презимена су најчешће настајала по имену оца али постоје и други случајеви, када су настајала по мајци, занимању или карактерној особини.

– Презимена су настајала по имену мајке углавном када се отац није знао или је дете ванбрачно. Матронимска презимена су на пример Марић, Росић, Даничић. Презимена настала по занимању су Ковачевић, Поповић, Војниковић. Могу настати по некој карактерној или физичкој особини појединца. Потомци слабовидог човека би се у прошлости презивали Ћоровић – објашњава он.

На основу самог презимена није могуће установити порекло појединца. Мада код ређих презимена се лакше истражују и проналазе подаци о пореклу. Учесталост одређених презимена јесте директна последица политичке одлуке у Кнежевини Србији.

– Кнежевина Србија је до 1851. године имала праксу наслеђену из турског периода, да се презимена мењају из генерације у генерацију. Онда је кнез Александар Карађорђевић те године донео једну наредбу којом је установио стална презимена код становништва Кнежевине Србије. То је значило да се презимена више не могу мењати из генерације у генерацију и тада људи узимају презиме по најстаријем живом претку из породице. Тада је велики број становника на том простору, где је највећа концентрација српског становништва у то време узела презимена најчешће по дедовима. У то време је најчешће име било Јован или Петар и тако се у једном тренутку десило да је мноштво људи понело презиме Јовановић, Петровић, Ђорђевић…. Даљом прогресијом до данашњих дана они су издоминирали у односу на нека друга ређа презимена – каже Тодоровић.

Углавном се завршава на „ић“

Он истиче да се презимена као појава срећу још у средњем веку. Некада се мењају с генерације на генерацију, а некада се наслеђују кроз генерације. У осталим крајевима Србије се не устаљују средином 19. века већ много касније.

На пример на простору Косова и Метохије које је касније ослобођено од Турака, презимена се устаљују тек после Првог светског рата. Уобичајено је да се српска презимена завршавају на „ић“, али су чести и завршеци на „ин“ као код презимена Милин, Тошин или „ов“ као код презимена Петров.

– На простору бивше Аустроугарске, рецимо у Херцеговини, имају нешто другачију антропонимију презимена. Разлог томе је пре свега што код њих није донет закон да се презимена узимају по именима, већ су настајала на разноразне начине. Има и тамо Петровића и Јовановића, али има и многих других и необичних презимена за која не знамо по чему су настала. Она су или стара или позајмљена из неког другог језика – наглашава Тодоровић.

Некад презиме може открити географско порекло особе

– Ко носи презиме Херцеговац, за ту особу се може рећи да је његов предак вероватно био пореклом из Херцеговине, или Ердељан да је пореклом из Ердеља, или Печујлија који је из Печуја пореклом. Мисли се на старо порекло, јер су то углавном стара презимена. Постоје презимена са географским називима, нарочито у Мађарској још од 16. века. Према пописима имате често презиме Хорват, Бошњак, Рац и та презимена одређују и географско порекло људи који их носе. Хорват да је човек дошао са простора Хрватске, Бошњак са простора Босне, Рац са простора Рашке или Србије – каже он.

Ретка презимена нестају

Срби не морају нужно имати презиме које је етимолошки од српске речи.

– Тамо где су Срби живели у додиру Млецима, Албанцима, Немцима добили би надимак који је страног језика. Онда би га Срби звали по том надимку, а касније би му то постало презиме. То је позајмљеница или из немачког или италијанског језика, а то не значи да је он пореклом Италијан или Немац – објашњава Тодоровић.

– Оно што ће се вероватно догодити на следећем попису становништва јесте да ће нека презимена нестати, ако их је носио мали број особа. Ишчезнуће јер се број становника наше земље смањује. Нека ретка  презимена где имате једну породицу или мали број њих који га носе, могуће да ће се угасити и да их више неће бити. Данас има ишчезлих презимена, односно презимена која више нико не носи, а до пре сто година је било људи који су се тако презивали – закључује Тодоровић.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.