Српска православна црква данас слави Светог Василија Великог, али и Мали Божић
Свети Василије Велики, познат као Василије из Цезареје, је био утицајни теолог и епископ Цезареје (Кесарије) у Кападокији (Мала Азија). Сматра се оснивачем општежитељне монашке традиције у источном хришћанству.
Убрзо након смрти проглашен је за светитеља: православна црква га слави 14. јануара, а римокатоличка 2. јануара. Василије Велики, његов брат Григорије Ниски и пријатељ Григорије Богослов се називају кападокијским црквеним оцима. Њихова мајка се слави као Света Емилија.
Рођен је око 330. године, у угледној породици у Цезареји, главном граду Кападокије, од оца Василија, и мајке Емилије. Његова породица је имала хришћанску традицију - један деда му је био мученик из доба прогона, а ујак му је био епископ. Као млад напустио је родни град отишавши да се школује у Атини у периоду између 351. и 356. године, где је учио филозофију, граматику, реторику, астрологију, физику и остале науке тога времена, код чувеног учитеља Евула. Поред њега је имао и друге учитеље: Химерија и Проересија. Школски другови су му били Григорије Богослов, Јулијан, касније цар отпадник и Ливаније софист.
У запису владике Николаја Велимировића стоји да је, "Христос на себе примио људско тело и поднео бол за грех одређен".
Прочитајте још: Сутра је СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ И МАЛИ БОЖИЋ: Верује се да морате испоштовати ове обичаје ако не желите да вас прати малер и несрећа
Судећи према историјским списима и предању цркве, Свети Василије се упокојио 379. године, у 50. години. Живео је у време цара Константина који је озваничио слободу исповедања хришћанске вере.
Василијева служба, коју је написао сам светитељ, служи се, према канону СПЦ, 10 пута годишње - 1. јануара, уочи Божића и Богојављења, у све недеље Великог часног поста (осим Цветне недеље), на Велики Четвртак и Велику Суботу.
Обичаји и веровања
У народу је остало веровање да се данас не треба свађати ни са ким, у супротном ће вас пратити малер целе године. Како се данас празнује и Мали Божић, 14. јануара поново се у неким местима уноси бадњак и опет долази положајник.
У многим крајевима спаљују се остаци бадњака, понегде меси посебан обредни хлеб, василица, у спомен Светом Василију Великом.
Како се у црквеној служби Свети Василије Велики назива и "пчелом цркве Христове", која носи мед верницима и жаоком својом боде јеретике, на данашњи дан ваља узети кашику меда.
У појединим крајевима постоји веровања да ће година бити родна ако на данашњи дан пада снег или буде облачно.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
