Међународни дан жена или, познатије, Осми март, празник је посвећен женама. Настао је као дан сећања на борбу за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.
Празник жена установљен је на Другој међународној конференција жена социјалиста 8. марта 1910. у Копенхагену, на иницијативу Кларе Цеткин, вође немачких социјалиста и женског радничког покрета да се уведе дан вечног сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. и њујоршки марш више од 15.000 жена, које су тражиле краће радно време, боље плате и право гласа.
Много пре тога, прве јавне демонстрације жена запослених у индустрији догодиле су се 8. марта 1857. у Њујорку. Полиција их је растерала, али су жене два месеца касније основале синдикат и захваљујући њиховом раду, протести 8. марта постали су традиција.
Прво обележавање празника било је 8. марта 1911. у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској.
У традиционално патријархалној Србији, дан борбе жена за једнакост прво су прихватили комунисти и социјалдемократе. Прва прослава у нашој земљи одржана је у Београду, у тадашњем Народном дому, 1914. године.
Међународни дан жена ускоро је почео да се повезује да социјалистичким земљама. Након Октобарске револуције, захваљујући феминсткињи Александра Колонтаи Осми март је постао државни празник у СССР-у који се користио као дан обележавања “херојства радница”. Ту праксу прихватиле су и остале социјалистичке државе, па је и у Југославији ово био велики празник.
Државе на Западу због тога су дуго Дан жена избегавале његово прихватање. Феминисткиње су поново почеле да га славе шездесетих година, а Уједињене нације су званично 8. март прогласиле Међународним даном жена 1975. године.
Ипак, политичко значење се временом изгубило и Дан жена данас више није празник социјалне правде и једнаких шанси за мушкарце и жене, већ је углавном банализован и претворен у типичан празник масовне културе и потрошње.
