Цвеће које се не поклања на славу купујемо и не слутећи шта симболизује.
Цвеће које се не поклања тема је о којој се посебно говори када почне сезона слава. Букет је леп знак пажње, али према старим веровањима, један цвет није најбољи избор када идете код домаћина на славу или у госте.
Иако је леп, повољан и дуго остаје свеж, за овај цвет везује се симболика која га повезује с тугом и жаловањем. Наше баке добро су знале зашто су га избегавале у појединим приликама, а управо зато вреди знати какво се веровање крије иза овог обичаја.
Каранфил је цвет који се везује за тугу
Каранфил је код нас деценијама био цвет жалости. Носио се на сахране, на задушнице и на комеморације, а црвени каранфил се полагао уз венце на споменике. Кад један цвет годинама виђате поред свећа и црнине, кућа га више не доживљава као радост.
Има ту и практичне логике. Одсечен каранфил издржи и до две недеље, не вене на сунцу ни на мразу, па је био идеалан за гроб. Зато су га домаћице на селу памтиле као цвет за покојнике, а не за живе. Исто важи и за хризантеме, које у Србији готово нико не носи у госте.
Зашто је каранфил цвеће које се не поклања за славу?
Слава је дан за здравље, напредак и оне који су ту. Кад гост на врата донесе каранфиле, старија домаћица чује поруку туге, чак и ако је гост то нимало није мислио. Веровало се да такво цвеће уводи жалост у кућу и да призива болест или губитак током године.
Млађи ће рећи да је то претеривање. Можда и јесте, али на слави не поклањате цвеће себи, већ домаћину. Ако у кући живи бака од 80 година, њен осећај вреди више од вашег укуса.
Паран или непаран број цветова: Обичај који се и данас поштује
Највећи проблем није сам цвет, проблем је број. По народном веровању, паран број цвећа носи се само на гробље, а живима се даје непаран: три, пет или седам стабљика. Букет од десет ружа изгледа раскошно, али старијима шаље исту поруку као каранфил.
(Крстарица)
