Просто је невероватно да су наше очи вековима биле толика мистерија!
У једној од студија, објављеној у Сциенце Адванцес, тим истраживача са Краљевског колеџа у Лондону је погледао очи чак 195.000 људи и утврдио да постоје десетине гена који утичу на боју очију. Значајно је то што нам резултати неће помоћи да схватимо зашто имамо баш такву боју очију какву имамо, већ се могу усмерити и на проналажење лекова за очне болести као што су пигментни глауком и очни албинизам.
Тек након студије објављене 2007. утрт је пут за већа истраживања. Тада су на Институту за молекуларну бионауку Универзитета Квинсленда (ИМБ) и Квинслендском институту за медицинска истраживања одбацили идеју да је боја очију заснована на једном гену.
Многи им нису веровали, али сада су Енглези дефинитивно утврдили да постоји најмање 61 ген који одређују боју очију!
Али која је, заправо, ваша боја очију и одакле им је стигла специфична нијанса?
Боју ваших очију одређује количина меланина или пигмента коју имате у шареници. Ако имате више меланина, очи су вам тамније. Смеђа је најчешц́а боја очију, а најређа је зелена. Интересантно је, међутим, да зеленооки људи уопште немају пигмент зелене боје у шареници, већ се ова боја коју видимо заснива се на рефлексији светлости: како људи светлих очију имају мање меланина, њихове очи упијају мање светлости. Исто тако, утврђено је да боја очију коју видимо долази од врха два слоја дужице (ирис). А без обзира на боју очију особе, задњи слој свачије шаренице - назван строма - састоји се од смеђег пигмента.
Док данас видимо готово бескрајну дугу боја очију широм света, то није увек био случај. Према Америчкој академији за офталмологију, пре око 10.000 година, људи су имали само смеђе очи.
Одакле су дошле све друге боје?
Научници кажу да је генетска мутација довела до варијација у боји. Верују да је додавање нових боја, као што су сива, плава, зелена и боја лешника, било узроковано променом гена који производи меланин; та мутација је, претпостављају, смањила производњу меланина у шареници.
Сматра се да је еволуција боје очију била паралелна са физичким кретањем наших предака из топлијих у хладније пределе планете. Смеђе очи се чешц́е виђају у топлијим климама Африка и Азија, где имају заштитну функцију, док су на Исланду, на пример, људи са смеђим очима у мањини.
Заштитна баријера, или њен недостатак, такође може да игра улогу код обољевања. Особе са светлијим очима и самим тим са мање унутрашње заштите од спољашњих извора, имају вец́у вероватноц́у да развију макуларну дегенерацију, рак ока или дијабетичку ретинопатију. Али људи са смеђим очима такође имају проблема: вец́и ризик од катаракте, замуц́ења сочива узрокованог разградњом очних протеина.
Плавооке бебе и други митови
Чини вам се да се бебе природно рађају са кристално чистим, плавим очима. Није тако, кажу истраживачи са Универзитета Стенфорд који су проучавали наводну надмоћ плавих очију код новорођенчади: две трец́ине беба су рођене са смеђим очима, а само око 20 одсто са плавим. Уз то, многе од беба са плавим очима изгубе ову боју у року од неколико месеци након рођења.
Међутим, ако оба родитеља имају смеђе очи, а дете је плавооко, не треба никако одмах да помислите да вас је партнер преварио. Иако су вас Менделова правила можда навела на то, наука данас показује да је и ово сасвим могуће.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО
