Мутације које узрокују болести могу имати јачи ефекат ако долазе од оца, док мајка даје кључне гене за интелигенцију и митохондријску ДНК.
Иако од сваког родитеља добијамо половину генетског материјала, научна сазнања откривају фасцинантну неравнотежу у томе које гене наше тело заправо користи. Одређене особине, од интелигенције до начина на који старимо, готово искључиво долазе са мајчине стране, док отац пресудно одређује неке друге основне карактеристике.
Уобичајено је мишљење да смо савршена генетска мешавина својих родитеља, педесет посто мајке и педесет посто оца. Иако је та подела у основи тачна када је реч о количини наслеђене ДНК, прича о томе чији гени заиста обликују наш живот много је сложенија и пуна изненађења. Најновија истраживања показују да, иако од оба родитеља добијамо једнак број гена, у нашем телу постоји суптилна, али значајна превласт очевих гена у погледу њихове активности или експресије. Студија спроведена на Универзитету Северне Каролине открила је да сисари, укључујући и људе, заправо „користе“ више ДНК наслеђене од оца.
То значи да ће, на пример, генетска мутација која узрокује неку болест имати другачије последице у зависности од тога да ли је наслеђена са очеве или мајчине стране, јер ће очева верзија вероватно бити активнија. Ово сазнање отвара потпуно ново поглавље у разумевању наследних болести, од дијабетеса и срчаних обољења до шизофреније. Парадоксално, иако очеви гени доминирају у експресији, мајка нам у наслеђе оставља неке од најважнијих алата за живот. Један од најочигледнијих примера је интелигенција.
Синови интелигенцију наслеђују од мајке
Научници су утврдили да се значајан део гена повезаних са когнитивним функцијама налази на X хромозому. Пошто жене имају два X хромозома (XX), а мушкарци један X и један Y хромозом (XY), синови свој једини X хромозом могу наследити искључиво од мајке. То значи да мајка има директан и снажан утицај на интелигенцију својих синова. Код ћерки је ситуација сложенија јер добијају по један X хромозом од оба родитеља, али мајчин допринос и ту остаје пресудан. Уз то, искључиво од мајке наслеђујемо митохондријску ДНК (мтДНК), сићушне ћелијске „електране“ одговорне за производњу енергије. С обзиром на то да је мозак орган који троши изузетно много енергије, здравље и ефикасност мајчиних митохондрија играју кључну улогу у когнитивном развоју. Постоји мишљење да ове карактеристике наслеђујемо од очева, али тек кад одрастемо.
Од мајке наслеђујемо и начин на који старимо
Мајчино генетско наслеђе не завршава код интелигенције. Управо мтДНК, коју добијамо нетакнуту од мајке, у великој мери одређује и брзину нашег старења. Истраживачи са Института Каролинска и Института Маx Планцк открили су директну везу између мутација у мајчиној мтДНК и бржег старења потомства. Оштећења митохондрија, узрокована спољним факторима попут УВ зрачења или токсина, преносе се на следећу генерацију, утичући на то како и када ће се на нашем лицу појавити први знаци старења. Чак се и обрасци спавања, укључујући склоност несаници, чешће преносе са мајке на дете. Студија објављена у часопису Слееп Медицине показала је јасну корелацију између мајчине несанице и различитих параметара спавања код деце, попут времена потребног да заспу и укупног трајања сна.
Очев ДНК утиче на висину
С друге стране, отац има неколико кључних улога које су искључиво његове. Најважнија је, без сумње, одређивање пола детета. Свако дете од мајке добија X хромозом. Сперматозоид који оплоди јајну ћелију носи или X или Y хромозом. Ако носи X, родиће се девојчица (XX); ако носи Y, биће дечак (XY). Очеви гени такође имају доминантан утицај на висину. Иако на коначну висину утиче више од 700 генетских варијација оба родитеља, очеви гени садрже фактор раста познат као ИГФ протеин, који снажно подстиче раст. Мајчини гени, пак, садрже његов инхибитор (ИГФ2Р), који покушава тај раст да обузда. Научници верују да је реч о еволутивном сукобу интереса: очевим генима је у интересу да потомство буде што веће и јаче како би обезбедило опстанак његовог генетског материјала, док је мајчиним генима циљ да сачувају сопствене ресурсе током трудноће и обезбеде преживљавање за будуће потомство.
Здравље зуба наслеђујемо од оца
Поред ових основних карактеристика, постоје и бројне друге особине које деца добијају само од мајке или оца. На пример, рецесивне болести везане за X хромозом, попут далтонизма за црвену и зелену боју или хемофилије А, синови готово увек наслеђују од мајке. Пошто имају само један X хромозом, немају „резервну“ здраву копију која би могла да надвлада рецесивни ген. Са очеве стране, неке специфичне физичке црте, попут рупица на образима, сматрају се доминантном особином која се чешће преноси са оца. Чак се и здравље зуба, укључујући њихов облик и распоред, чешће повезује са очевим генима. А шта мислите због чијих гена мушкарци губе косу?
На крају, важно је запамтити да је већина наших особина, попут боје очију или косе, полигенска, што значи да су резултат сложене интеракције стотина гена оба родитеља, али и околине у којој одрастамо. Генетика нам даје основни нацрт, али животни стил, исхрана и васпитање имају огромну моћ да обликују коначан исход. Генетско наслеђе није судбина, већ почетна тачка на путу који сами градимо.
(БлицЖена)
БОНУС ВИДЕО:
