Сретење Господње, које се слави 15. фебруара, један је од најважнијих хришћанских празника, али и Дан државности Србије
Према црквеном предању, ово је дан када је Марија први пут донела малог Исуса у храм, где га је дочекао праведни старац Симеон.
У народу, Сретење се доживљава као симболични тренутак сусрета зиме и пролећа – тог дана, према веровању, медвед излази из свог скровишта да види да ли му сенка најављује продужење зиме или скори долазак топлијих дана.
Народни обичаји и веровања
Једно од најпознатијих народних веровања каже да се на Сретење срећу зима и лето. Ако је тог дана сунчано и медвед види своју сенку, враћа се у зимски сан јер ће зима још потрајати. Ако је облачно, пролеће стиже раније. Ово је и дан када су људи веровали да треба да обрате пажњу на прве сусрете – кога тог дана сретну, таква ће им бити цела година. Због тога су многи пазили с ким ће прво разговарати и кога ће видети ујутру. Посебно је важно било да се тог дана не свађају, јер се сматрало да ће им свађе пратити цео период до следећег Сретења.
У неким крајевима, девојке су пред овај празник покушавале да сазнају нешто о својој судбини – веровало се да ће оне које на Сретење сањају свог будућег супруга убрзо ступити у брак.
Такође, момци и девојке су тог дана могли да призову љубав паљењем свећа и тихо изговарајући име особе коју прижељкују за партнера.
Сретење као Дан државности Србије
Осим верског значаја, Сретење има и велику историјску важност за Србију. На тај дан 1804. године подигнут је Први српски устанак под вођством Карађорђа, а 1835. године донет је Сретењски устав, први модерни устав Србије. Због тога се Сретење данас слави и као Дан државности, подсећајући на почетак борбе за независност и правни поредак земље. Било да га доживљавате као верски празник, дан народних обичаја или важан историјски датум, Сретење носи посебан дух – дан када се срећу прошлост и будућност, зима и пролеће, судбина и слободна воља.
БОНУС ВИДЕО
