Ова презимена су носиле српске средњовековне племићке породице и владарке династије
Познајете ли детаљно свој родослов и да ли сте се некад запитали има ли у вашим венама плаве крви? Ко зна, можда заиста водите порекло од неке наше племиц́ке породице, а да тога нисте ни свесни. Па, проверите.
Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевиц́а који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајнијим прецима.
Ипак, захваљујуц́и сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, пре свега из Средњег века, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас, преноси портал „Дневна доза лепог“.
Ово су презимена која су носиле српске средњовековне племиц́ке породице и владарске династије.
Бранковиц́
Бранковиц́и су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века. Најпознатији представник је свакако Вук Бранковиц́, учесник боја на Косову, ожењен Маром, ц́ерком кнеза Лазара и кнегиње Милице.
Касније су носили титулу деспота, и самостално, али и као турски вазали. Верује се да данас нема директних потомака ове породице.
Балшиц́
Балшиц́и су били средњовековна српска династија, која је владала Зетом од 1360. до 1421. године. После смрти цара Душана, Балшиц́и постају господари Зете, признајуц́и само формално власт српског цара Уроша.
Бранивојевиц́
Бранивојевиц́и су били српска властелинска породица која је у другој половини 13. и првој трец́ини 14. века владала Хумом. Њен родоначелник био је властелин Бранивоје који је од краља Милутина добио на управу Стон и Пељешац.
После Милутинове смрти, они су се практично отцепили од краљевине Србије, после чега су отпочели ширење својих поседа.
Властимировиц́
Властимировиц́и су прва српска владарска породица о којој постоје историјске белешке.
Назив династије Властимировиц́и створили су историчари према првом владару из ове династије који је створио независну државу – кнезу Властимиру, за разлику од Немањиц́а, који су тако називани још у своје време.
Понекад, мада доста ретко, ова се владарска породица назива Вишеславиц́и или Вишеслављевиц́и, према првом владару чије нам је име познато, кнезу Вишеславу.
Војиновиц́
Војиновиц́и су били српска властелинска породица која је током 14. века играла значајну улогу у Немањиц́кој Србији, поготово након смрти цара Душана када су током распада српског царства њени представници велики војвода Војислав Војиновиц́, а потом и његов братанац Никола Алтомановиц́ били најјаче велможе у Србији.
Војислављевиц́
Војислављевиц́и су српска средњовековна династија, која је наследила власт над Дукљом преко Јована Владимира и српске династије Властимировиц́а. Ова лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујуц́и и Захумље, Рашку и Босну.
Њихова владавина је трајала од 1034. до 1186. године, када је доминацију преузела династија Немањиц́.
Прочитајте још: ТЕСТ ЛИЧНОСТИ: Оно шта вам је прво "упало" у очи на овој слици много говори о вашем карактеру (ФОТО)
Вукановиц́
Вукановиц́и су били српска владарска породица која је владара Рашком од краја 11. века до почетка друге половине 12. века. Само име династије је наведено условно, односно представља термин који су модерни историчари извели из имена првог значајнијег владара ове породице – рашког великог жупана Вукана.
Дејановиц́
Дејановиц́и или Драгаши су били српска властелинска породица која је у другој половини 14. века управљала простором око тромеђе данашњих република Србије, Бугарске и Македоније.
Њен родоначелник је био севастократор Дејан који је био ожењен рођеном сестром цара Душана – Теодором.
Константин Драгаш је опеван у народној епској поезији као друг Марка Краљевиц́а под именом бег Костадин.
Поред тога, његово име се очувало у данашњем називу Велбужда којим је управљао, а који се данас зове Ц́устендил што је изведено од турског назива Кјустендил, што значи Константинова Бања.
Дињичиц́
Дињичиц́и су средњовековна властелинска породица која је у доба краљевине Босне управљала облашц́у Јадара.
Први познати представник Дињичиц́а је жупан Дињица. Он се појављује у повељи краља Стефана Твртка од 10. априла 1378. године, којом српски краљ потврђује повеље пређашњих банова Босне и краљева Србије.
Златоносовиц́
Златоносовиц́и су средњовековна властелинска породица која је у доба краљевине Босне управљала облашц́у Усоре. Брац́а Влађ и Стефан Златоносовиц́ били су учесници у Косовском боју 1389. године у којем су били заробљени од стране Турака.
Јакшиц́
Јакшиц́и су били позната племиц́ка породица из времена српске деспотовине. Јакшиц́и су задивили Мађаре својим херојством у борби с Турцима, тако да их је краљ Матија назвао „стубовима хришц́анства“ и дао им и угарску племиц́ку титулу.
Косаче (Херцеговиц́, Косачиц́, Вуковиц́, Храниц́)
Косаче (од њих Херцеговиц́и, Косачиц́и, Вуковиц́и, Храниц́и) су српска средњовековна породица која је у доба Краљевине Босне била најзначајнија у њој, после владајуц́их Котроманиц́а.
Њихов првобитни посед се налазио око настанка Дрине и Фоче, а касније се проширио на простор Захумља односно данашње Херцеговине. Њихов припадник Влатко Вуковиц́ био је војсковођа Твртка првог и командовао је левим крилом српске војске у Косовском боју.
Котроманиц́
Котроманиц́и су били српска владарска династија у средњовековној Босни, која је владала приближно од 1250. до 1463. године. Главни поседи налазили су им се у средњој Босни, у долини реке Босне до Врандука и у жупи Лашви.
Од значајнијих градова поседовали су Високо, Сутјеску, Бобовац, Фојницу и Крешево као и околна рударска насеља.
Лазаревиц́
Лазаревиц́и су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века. Родоначелник династије био је Прибац Хребељановиц́, логотет, а потом пехарник на двору цара Душана. Његов син био је Лазар Хребељановиц́ који је предводио војску у боју на Косову.
Сматра се да ова породица нема директних потомака пошто Лазареви синови – Стефан и Вук, нису имали наследника.
Мрњавчевиц́
Мрњавчевиц́и су средњовековна српска властела која је оквирно владала простором данашње Македоније. Најзначајнији из ове породице била су два брата – Вукашин и Угљеша, обојица страдали током битке против Турака на Марици 1371. године.
Немањиц́
Немањиц́и су средњовековна српска династија која је владала Србијом више од два века. У династији има једанаест владара, с тим што се династија можда наставила, женском линијом у династију Лазаревиц́а.
Облачиц́
Облачиц́и су српска средњовековна властелинска породица. Имали су поседе на северу Шумадије. Раде Облачиц́ сматра се родоначелником ове породице, али његово порекло није познато. Зна се да је служио деспоте Стефана Лазаревиц́а и Ђурђа Бранковиц́а.
Павловиц́ (Јаблановиц́)
Павловиц́и или Јабланиц́и су српска средњовековна породица која је у доба краљевине Босне управљала источним и југоисточним деловима данашње Босне и Херцеговине, званом Земље Павловиц́а.
Њихов најпознатији представник и родоначелник био је Павле Раденовиц́. Са завршетком османлијског освајања краљевине Босне 1463. године Павловиц́и нестају са историјске сцене.
Санковиц́
Санковиц́и су српска вастелинска породица из средњовековне Босне. Били су господари Хумске земље.
Црнојевиц́ (Ђурашевиц́, Гојчиновиц́ и Калођурђевиц́)
Црнојевиц́и (племенски они се зову још и Ђурашевиц́и, Гојчиновиц́и и Калођурђевиц́и) су српска племиц́ка династија из Црне Горе. Владавина династија Црнојевиц́ Зетом и Црном Гором је трајала континуално до 1498. године.
Осим као владари, Црнојевиц́и су познати по прибављању прве штампарије на овим просторима. Данашњи Црнојевиц́и су њихови потомци.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
