Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

Српска лоза племићких династија: Уколико носите неко од ових презимена велике су шансе да сте потомци наших владара

Поред имена, презиме је нешто што сваког човека дефинише по питању порекла и припадности показује одакле вуку његови корени и древни преци

1706188554_Foto-Vikipedia-srpski-vladari.jpg
Фото: Википедиа
Oglas

У Србији је настанак презимена каквих их данас познајемо повезан са кнезом Александром Карађорђевићем. Он је 1851. године актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима.

Захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, пре свега из средњег века, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.

Представљамо вам презимена која су носиле српске средњовековне племићке породице и владарске династије.

Бранковић

Бранковићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века.

Најпознатији представник је свакако Вук Бранковић, учесник боја на Косову, ожењен Маром, ћерком кнеза Лазара и кнегиње Милице.

Касније су носили титулу деспота, и самостално, али и као турски вазали.

Верује се да данас нема директних потомака ове породице.

Бранивојевић

Бранивојевићи су били српска властелинска породица која је у другој половини XИИИ и првој трећини XИВ века владала Хумом.

Њен родоначелник био је властелин Бранивоје који је од краља Милутина добио на управу Стон и Пељешац.

После Милутинове смрти, они су се практично отцепили од краљевине Србије, после чега су отпочели ширење својих поседа.

Балшић

Балшићи су били средњовјековна српска династија, која је владала Зетом од 1360. до 1421. године.

После смрти цара Душана, Балшићи постају господари Зете, признајући само формално власт српског цара Уроша.

Властимировић

Властимировићи су прва српска владарска породица о којој постоје историјске белешке.

Назив династије Властимировићи створили су историчари према првом владару из ове династије који је створио независну државу – кнезу Властимиру, за разлику од Немањића, који су тако називани још у своје време.

Понекад, мада доста ретко, ова се владарска породица назива Вишеславићи или Вишеслављевићи, према првом владару чије нам је име познато, кнезу Вишеславу.

Војиновић

Војиновићи су били српска властелинска породица која је током XИВ века играла значајну улогу у Немањићкој Србији.

Након смрти цара Душана, током распада српског царства, њени представници – велики војвода Војислав Војиновић, а потом и његов братанац Никола Алтомановић, били су најјаче велможе у Србији.

Војислављевић

Војислављевићи су српска средњовековна династија, која је наследила власт над Дукљом преко Јована Владимира и српске династије Властимировића.

Ова лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и Захумље, Рашку и Босну.

Њихова владавина је трајала од 1034. до 1186. године, када је доминацију преузела династија Немањић.

Вукановић

Вукановићи су били српска владарска породица која је владара Рашком од краја 11. века до почетка друге половине 12. века.

Само име династије је наведено условно, односно представља термин који су модерни историчари извели из имена првог значајнијег владара ове породице – рашког великог жупана Вукана.

Дејановић

Дејановићи или Драгаши су били српска властелинска породица која је у другој половини 14. века управљала простором око тромеђе данашњих република Србије, Бугарске и Македоније.

Њен родоначелник је био севастократор Дејан који је био ожењен рођеном сестром цара Душана – Теодором.

Константин Драгаш је опеван у народној епској поезији као друг Марка Краљевића под именом бег Костадин.

Поред тога, његово име се очувало у данашњем називу Велбужда којим је управљао, а који се данас зове Ћустендил што је изведено од турског назива Кјустендил, што значи Константинова Бања.

Дињичић

Дињичићи су средњовековна властелинска породица која је у доба краљевине Босне управљала облашћу Јадара.

Први познати представник Дињичића је жупан Дињица. Он се појављује у повељи краља Стефана Твртка од 10. априла 1378. године, којом српски краљ потврђује повеље пређашњих банова Босне и краљева Србије.

Златоносовић

Златоносовићи су средњовековна властелинска породица која је у доба краљевине Босне управљала облашћу Усоре.

Браћа Влађ и Стефан Златоносовић били су учесници у Косовском боју 1389. године у којем су били заробљени од стране Турака.

Јакшић

Јакшићи су били позната племићка породица из времена српске деспотовине. Јакшићи су задивили Мађаре својим херојством у борби с Турцима, тако да их је краљ Матија назвао “стубовима хришћанства“ и дао им и угарску племићку титулу.

Косаче (Херцеговић, Косачић, Вуковић, Хранић)

Косаче (од њих Херцеговићи, Косачићи, Вуковићи, Хранићи) су српска средњовековна породица која је у доба Краљевине Босне била најзначајнија у њој, после владајућих Котроманића.

Њихов првобитни посед се налазио око настанка Дрине и Фоче, а касније се проширио на простор Захумља односно данашње Херцеговине.

Њихов припадник Влатко Вуковић био је војсковођа Твртка И и командовао је левим крилом српске војске у Косовском боју.

Котроманић

Котроманићи су били српска владарска династија у средњовековној Босни, која је владала приближно од 1250. до 1463. године.

Главни поседи налазили су им се у средњој Босни, у долини реке Босне до Врандука и у жупи Лашви.

Од значајнијих градова поседовали су Високо, Сутјеску, Бобовац, Фојницу и Крешево као и околна рударска насеља.

Лазаревић

Лазаревићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века.

Родоначелник династије био је Прибац Хребељановић, логотет, а потом пехарник на двору цара Душана.

Његов син био је Лазар Хребељановић који је предводио војску у боју на Косову.

Сматра се да ова породица нема директних потомака пошто Лазареви синови – Стефан и Вук, нису имали наследника.

Мрњавчевић

Мрњавчевићи су средњовековна српска властела која је оквирно владала простором данашње Македоније.

Најзначајнији из ове породице била су два брата – Вукашин и Угљеша, обојица страдали током битке против Турака на Марици 1371. године.

Вукашинов син био је Марко, у народној традицији познатији као Краљевић Марко, највећи српски јунак.

Немањићи су средњовековна српска династија која је владала Србијом више од два века.

У династији има једанаест владара, с тим што се династија можда наставила, женском линијом у династију Лазаревића.

Облачић

Облачићи су српска средњовековна властелинска породица. Имали су поседе на северу Шумадије.

Раде Облачић сматра се родоначелником ове породице, али његово порекло није познато. Зна се да је служио деспоте Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића.

Павловић (Јаблановић)

Павловићи или Јабланићи су српска средњовековна породица која је у доба краљевине Босне управљала источним и југоисточним деловима данашње Босне и Херцеговине, званом Земље Павловића.

Њихов најпознатији представник и родоначелник био је Павле Раденовић.

Са завршетком османлијског освајања краљевине Босне 1463. године Павловићи нестају са историјске сцене.

Санковић

Санковићи су српска вастелинска породица из средњовековне Босне. Били су господари Хумске земље.

Црнојевић (Ђурашевић, Гојчиновић и Калођурђевић)

Црнојевићи (племенски они се зову још и Ђурашевићи, Гојчиновићи и Калођурђевићи) су српска племићка династија из Црне Горе.

Владавина династија Црнојевић Зетом и Црном Гором је трајала континуално до 1498. године.

Осим као владари, Црнојевићи су познати по прибављању прве штампарије на овим просторима. Данашњи Црнојевићи су њихови потомци.

БОНУС ВИДЕО:

 

 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas