Музика је једно од највећих задовољстава у животу многих од нас.
Она позитивно утиче на наше расположење и мотивацију и пружа нам утеху када се осећамо лоше. Истраживачи су током последњих неколико деценија покушавали да открију која је стварно сврха музике у нашем животу и зашто јој се окрећемо и у добру и у злу.
Зашто треба да слушамо музику?
То нам причињава задовољство
Слушање музике активира делове нашег мозга који су задужени за осећај задовољства. Исти мождано-хемијски систем омогућава нам, на пример, да осетимо задовољство од секса и хране. Ипак, постоје и особе које су прилично индиферентне према музици. Њих је око 2% у светској популацији и медицинским речником оне пате од музичке анедоније.
Музика нам регулише расположење
Многи људи користе музику да бар на неко време побегну од својих проблема. То, међутим, није једини начин на који она регулише наше расположење. Када желимо да се опустимо, ми често пуштамо музику лаганијег темпа, док брзу и енергичну музику најчешће слушамо када, на пример, вежбамо или када нам треба нешто да нас разбуди за дан пун обавеза. Чест је случај такође да људи слушају одређени музички жанр када желе да повећају своју концентрацију.
Прочитајте још: Шта заправо значи "СОС"? Знамо да се користи као позив у помоћ, а ево како је настао
Слушањем музике постајемо носталгични
Поједине песме нас понекад враћају у време када смо их први пут чули, а посебно ако се то догодило током неког за нас важног дана. Оне буде у нама носталгију за прошлим временима и подсећају на људе који, нажалост, више нису у нашим животима. Људи, између осталог, памте песме са рођендана, летовања са пријатељима, венчања, првих састанака и различитих годишњица.
Уживамо у естетским квалитетима музике
Људи у великој мери пуштају музику да би се дивили њеној лепоти. Ми поседујемо чуло слуха и неке урођене или научене критеријуме на основу којих можемо да разликујемо музику од обичне групе неповезаних звукова. Управо због тога, ми не уживамо у музици само када нас њен ритам тера на плес или мелодија охрабрује да је певушимо. Многи од нас су у стању да осете задовољство од слушања музике и када ни на који начин не реагујемо на њу. То се дешава, на пример, када уживо слушамо концерт класичне музике или када са слушалицама на ушима у топлини свога дома преслушавамо нумере неког нама драгог албума.
Музика коју слушамо је део нашег идентитета
Овај разлог за слушање музике је нарочито приметан код младих, који се неретко групишу у различите таборе на основу свог омиљеног музичког жанра, па смо тако својевремено имали дизелаше, падавичаре, металце, панкере, рокере, хипстере, емосе и клабере, а не сумњамо да су нове генерације измислили још нових групације, чији идентитет, између осталог, дефинише и љубав према одређеном музичком жанру.
