Лазарева субота или у народу познат празник као Врбица, представља крај Великог поста и најаву Страсне седмице. Страсна седмица ја седмица Христовог страдања, смрти и Васкрсења
Лазарева субота обележава се у спомен на чудо које је Христос учинио подигавши из мртвих пријатеља Лазара из Витаније.
Према Јеванђељу по Јовану, на вест о Лазаревој смрти, Исус је дошао у Витинију где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен. Дошао је до гроба и затражио да се склони камен. Позвао је Лазара да изађе и овај је то учинио, увијен у погребни покров. Ово чудо је било и непосредни узрок пресуде на смрт распећем, које ће убрзо уследити. Лазар је живео још тридесет година након васкрсења као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица.
Догађај Лазаревог васкрсења је, према четири Јеванђеља, увод у нову веру, у Васкрсење. У хришћанству тај празник има значење победе живота над смрћу.
Након Лазаревог васкрсавања, Исус је сутрадан, на Цвети, свечано ушао у Јерусалим, где су гадочекали људи, носећи у рукама палмине гранчице. Православни верници као успомену на тај догађај прослављају Врбицу, која за хришћане представља празник дечије радости, јер је Христос, полазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско".
Обичаји на Врбицу или Лазареву суботу
На овај дан бере се олистало пруће врбе, јер се верује да се тако снага зеленила преносила на децу и одрасле, будући да је врба због бујног раста сматрана симболом здравља и снаге. За Врбицу је обичај да се око струка носе гранчице врбе, а око врата звончићи, који симболизују поздрав Христу.
Ово је празнични дан у коме се такође не раде тежи физички послови.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
