Лазарева субота или Врбица, за православне хришћане је празник дечје радости јер је, према Јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско".
Овај празник се увек обележава у шестој недељи Великог поста, а слави се у знак сећања на васкрсење Лазара и Христов улазак у Јерусалим, када су га деца дочекала с песмом и гранчицама.
На Лазареву суботу се у православне храмове уносе врбове гране које се освећују, а затим се деле народу, као симбол палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља Исуса Христа на уласку у Јерусалим.
На овај дан малишани се свечано облаче, око врата им висе звончићи везани тробојком, управо као симбол радосног дочека Исуса Христа у Јерусалим и сећање на васкрсење Лазара. Малишани у рукама држе ове освећене врбове гранчице. Заједно са родитељима и свештенством учествују у свечаној литији око цркве, уз певање тропара Лазареве суботе у знак радости и победе живота над смрћу.
Ове гранчице врбе се из цркве носе кући и обичај је да се стављају поред икона и кандиле.
У неким крајевима постоји и традиција да девојке и девојчице које учествују у овом обичају званом Лазарице, окићене гранчицама и цвећем иду од куће до куће и певају песме којима призивају здравље и благостање. Уз њих иду дечаци и младићи који их симболично "штите", док се песмом и игром слави нови живот.
Још један од лепих обичаја везаних за овај празник је да се од врбових гранчица исплете венац, који може да се украси и цвећем, а затим да се стави на главу.
У неким крајевима, постојао је и обичај умивања у реци и бацања каменчића уз речи: "Колико сам овај камен бацио, толико змија далеко од мене било." Понегде важи "правило" да се уочи празника бере свеже цвеће које се затим оставља у води да преноћи, а онда се том водом укућани умивају наредног дана – на Цвети, у нади да ће тако "призвати" здравље и благостање целе породице.
(Yумама)
