Српска православна црква и њени верници сутра славе Светог Василија Острошког
Мошти Светог Василија се као велика светиња чувају у манастиру Острог, у Црној Гори, и место су ходочашћа за вернике из цлеог света.
Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској. Родио се 28. децембра 1610. године, од побожних и благочестивих православних родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На крштењу су му родитељи дали име Стојан. Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице и као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.
Као архијереј живео је у манастиру Тврдош одакле је утврђивао у православљ у вернике. Када су Турци разорили Тврдош, светитељ се преселио у манастир Острог, где је наставио свој опасни подвижнички живот.
Празник који нема обичаје
На овај велики празник и црвено слово у црквеном календару не обављају се никакви пагански обичаји нити ритуали. На празник Светог Василија једино што треба да урадите јесте да се искрено помолите чудотворцу – верује се да ће свака искрена жеља из дубине срца бити испуњена.
Не могу се избројати разна чудеса, која је Господ преко Светог Василија учинио и које сваким даном чини и показује над сваким оним који долази и тражи помоћ од Господа посредством овог великог светитеља.
У фебруару 1942. године, за време бомбардовања манастира Острог, једна граната из немачког брдског топа ударила је у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црквици Часног Крста, али није експлодирала.
Граната се од пада разбила на двоје. Стручним испитивањем касније је утврђено да је граната била сасвим исправна. Верује се да Светитељ то није допустио. Ова граната се и данас чува у Горњем манастиру.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
