Масовни обичај међу југословенском младежи био је и да се свадбе заказују на тај државни празник, да би славље било још веће. То је био једини догађај који је могао просечног Југословена на дан кад се код куће седи, једе, пије и гледају партизански филмови.
Дан Републике је назив националног празника, или у народу познатијег као 29. новембар, који се прослављао у земљама бивше Југославије у спомен на дан проглашења републике. На данашњи дан у Југославији је укинута монархија и сва права краља Петра ИИ Карађорђевића.
Уставотворна скупштина је усвојила декларацију о проглашењу републике према којој је Југославија “савезна држава републиканског облика, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану у Југославији”.
Дан Републике је обележавао годишњицу Другог засједања АВНОЈ-а 29. новембар 1943., када су представници партизанског покрета отпора прогласили федерално уређење Југославије и уставотворну скупштину ФНРЈ 29. новембра 1945. На том скупу је одлучено да се будућој Југославији припоје јужнословенске територије које су на крају Првог светског рата остале у саставу Италије (Истра, Задар, Словеначко приморје, Јулијска крајина и друге).
АВНОЈ је увео назив маршала Југославије и доделио га партизанском врховном команданту Јосипу Брозу Титу. Функција председника “прве владе” нове Југославије поверена је Титу.
Оно што памте старије генерације за време овог празника су нерадни дани, полагање заклетве, плаве капе и црвене мараме, богату трпезу и разне свечаности.
КАКО СЕ СЛАВИО ПРАЗНИК?
Док се прослављао, празник је пратила потпуна еуфорија.
Масовни обичај међу југословенском младежи био је и да се свадбе заказују на тај државни празник, да би славље било још веће. То је био једини догађај који је могао просечног Југословена на дан кад се код куће седи, једе, пије и гледају партизански филмови.
Ни деца нису била занемарена. Највеће усхићење владало је код првака који су на тај дан постајали пионири. У школама су прављене приредбе, полагала се заклетва, читали су се састави којима су претходних дана учитељице “бесомучно мучиле” ђаке, да смисле што бољи хвалоспев на тему “Друг Тито”…
Сваки пионир добијао је плаву капу (титовку), црвену мараму (старије генерације су је везивале, а млађе су добиле посебан прстен за ту намену) и црвену пионирску књижицу.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
