Демони са особитом лакоћом опседају оне који се непрестано хвале, који траже признања и надмећу се у сујети, тврди Свети Антоније Велики
Са становишта православља, гордост и хвалисавост нису само морални преступи – оне су духовне болести које могу имати далекосежне последице по човекову душу. Ове особине представљају отпадање од смирења, које је темељ хришћанског живота, и директан пут ка духовној пропасти. Није случајно што црквени оци гордост називају "мајком свих грехова“.
Горд човек уздиже себе изнад других, често у својој суштини одбацујући Бога, јер му више није потребна милост, нити признаје своју слабост и потребу за покајањем. Таква душа, са аспекта Цркве, постаје лака мета демона.
Демони са особитом лакоћом опседају оне који се непрестано хвале, који траже признања и надмећу се у сујети. Њима није потребан отворени грех да би ушли у срце човека – довољна је гордост, и они налазе станиште у његовој охолости. Такви људи често не виде ни своје падове, јер их гордост заслепљује и удаљава од истине.
Црква нас учи да се против гордости не боримо снагом, него смирењем, молитвом и покајањем.
Свети Антоније Велики је рекао демон ништа не воле као горде и хвалисаве људе.
- Не горди се и не хвали се. Прогони из срца хвалисава мисли и не изговар хвалисаве речи, као на пример: "Ја сам учинио то и то, ја сам примио на себе такав подвиг, ја никога нисам увредио, никоме никакво зло нисам учинио". Све ово уводи у гордост и ко је зараженим оваквим и сличним помислима постао је станиште ђавола и злих духова."
(Религија)
