Јован Дучић није био цвеће, иако читајући његову поезију очајнички то желимо. По поступцима који се памете и данас, сматра се да је био изузетно мрачан и себичан човек
Јован Дучић је био чувени српски и југословенски књижевник и дипломата. Рођен је 15. фебруара 1874. године у Требињу, а умро 7. априла 1943. године у Америци. И док га је књижевни критичар Јован Скерлић оценио као најбољег младог лиричара у српској и југословенској књижевности, данас се прича доста и о Дучићевој тамнијој страни личности, пише Нова.
Три велике љубави Јована Дучића
Писац и новинар Славиша Павловић посветио је свој роман „Химерина крв“ бурном Дучићевом животу. У интервјуу за Лагуну каже да њега неправедно називају женомрсцем, али је чињеница да су његове љубави изазивале бројне контроверзе.
„Дучић је имао три велике љубави, а то су Мага Живановић, Јованка Јовановић и принцеза Анђела ди Сулмоне. Он описује и неке љубави током својих студија, али им не придаје значај. Читајући писма Маги и Јованки види се да су те љубави биле страствене, кад читамо дневник у ком пише о Анђели, видимо да о њој говори у суперлативу. Када бисмо правили листу ко му је највећа љубав, онда је то Анђела.“
Ипак, како пише НИН, у неким писмима Дучић кори своју драгану. Видећи код ње слабу писменост, рђав стил и плиткост мишљења, он каже - по писму би човек рекао као тек да си проговорила. Понекад проваљује љубомора из његових писама. Пита је: ...Ко вам је још у кући. Је ли онај апотекар? Вређају га њене тврдње да се њихова веза неће одржати, да од ње неће бити ништа.
Притом, Дучић је због своје љубави с глумицом Јованком Јовановић могао да изгуби посао.
О његовој афери је 1910. године писао Мали журнал и због тога је умало пропала његова дипломатска каријера.
Син ког се одрекао извршио самоубство
Три године пре тога Дучић је већ службеник Министарства иностраних дела Краљевине Србије. На једној светосавској забави упознаће га пријатељи са Јованком, удатом лепотицом, супругом инжењера Танасија Тодоровића који је две деценије старији од ње.
Јованка је мајка двоје деце, Душана и Наде. Треће дете које ће родити биће његов, Дучићев, син. И зваће се Јовица.
На почетку своју нову велику љубав Дучић успешно скрива иако - у Београду и касније у Врању - јавно долази у дом Тодоровића и чак држи говор на Јовичином рођендану, казујући да је дечак леп, да се уметнуо на оца.
„Нисам нашао све одговоре о Јовици. Дучић после његове треће године као да га се одрекао. Он је постао глумац, као мајка, али је извршио самоубиство. Наступао је у театру као Јовица Бељански, али му је право име било Јовица Тодоровић. Дучићева мајка је била из Дољана, па је зато узео тај псеудоним. Из писама коју су сачувана знамо да постоји та веза с песником“, каже Павловић.
НИН даље наводи да 1910. долази крај Дучићевом скривању јер је Мали журнал објавио текст под насловом Дучићева љубавна авантура.
„Господин Јован Дучић, писар српског посланства, бавио се ових дана у Врању на одсуству. Лепа супруга једног вишег инжењера из Врања била је предмет његових погледа за све време, али по брзом познанству даје се закључити да су се ово двоје још раније волели. Сиромах муж није ништа сумњао, јер је са својом супругом изродио толику децу. Али како је се сиромах муж изненадио кад му се жена прексиноћ није вратила. Убрзо па је и цела варош сазнала за бекство ове госпође, а по том се и детаљи бекства сазнадоше. Дотична госпођа је утекла са Дучићем у Софију. Муж одбеглице послао је тужбу министру иностраних дела.“
И Милан Кашанин наводи да је Дучић хладан и меланхоличан песник љубави, обојене несрећом.
„Усамљен, он би да воли и да буде вољен, али све његове љубави су несрећне, и он говори о свима њима, не кад се приближују ни кад су у њему, већ кад престану.“
Алекси Шантићу отео вереницу
Посебно интригантна је прича о томе да је Дучић преотео вереницу свом пријатељу Алекси Шантићу.
О томе је говорио велики Милош Црњански.
“Шантић се у Мостару заљубио и верио, а његов најбољи друг Дучић, који је исто био лепа појава, молио га је да се уклони од те девојке. То се дешава у животу међу пријатељима. И Дука се био у њу заљубио. И он се уклонио, зато што је волео свога друга. Дучић је онда једно време или водио љубав, или бар тако је изгледало са том девојком, па после је прокинуо, отишао у дипломатију. А Шантић је остао у Мостару сам и никад се није женио.”
(Стил/Нова)
БОНУС ВИДЕО:
