За манекенку Џин Шримптон може се рећи да су јој звезде биле наклоњене. Није ни мислила да се тиме бави, а онда је доживела велики успех.
Џин Шримптон сматрала се најплаћенијим моделом на свету и узором не само обичним девојкама, већ и колегиницама манекенкама. Међутим, она је одлучила да њена каријера траје краће него што је могла, и никада се због тога није покајала.
Иако се често каже да је друга половина 20. века донела манекенство као глобално пожељну професију захваљујући славној Твиги, пре ње је на самом врху светског моделинга засијала управо Џин Шримптон, Твигин идол.
Одрасла у скромним условима, а постала симбол отмености
Рођена 7. новембра 1942. у Хај Викому, одрасла је у скромним и типичним околностима енглеског руралног живота, периода након Другог светског рата. Међутим, судбина је имала другачије планове: већ са 17 година упознала је режисера Саја Енфилда, који ју је наговорио да упише курс за моделе. Само неколико месеци касније, Џин је већ била успешна манекенка.
Права прекретница догодила се на самом почетку каријере када је упознала фотографа Дејвида Бејлија. Он ју је 1960. фотографисао док је још била потпуно непозната, а испред његовог објектива завршила је након што је Брајан Дафи проценио да је "превише отмена" за његов стил. Управо је та "отменост" постала њен заштитни знак.
Бејли и Џин убрзо су постали нераздвојни, он је пронашао своју музу, а она партнера са којим је стварала фотографску магију која је красила насловнице најпрестижнијих магазина тог времена. Ускоро се осмехивала са корица "Вога", "Харперс Базара" и "Ванити фера", док је свет писао о њој као о најплаћенијој, најпознатијој и најлепшој манекенки на планети.
Медији су јој додељивали бројне епитете: "ит девојка", "лице тренутка", "лице шездесетих", "најлепша девојка на свету".
Иако је у првим данима каријере оцењивана као "превише отмена", Џин је заправо била потпуна супротност аристократским лепотама тог времена. Са дугом косом и шишкама, крупним очима, дугим трепавицама, густим обрвама и пуним уснама, представљала је нови талас суптилно бунтовничку, неукротиву лепоту и женственост која је одражавала "раскалашни Лондон" шездесетих.
Са Дејвидом Бејлијем била је у четворогодишњој вези, иако је он на почетку њихове романсе био ожењен.
"Одмах смо осетили привлачност и, кад год смо радили заједно, ова привлачност је стварала снажну сексуалну атмосферу."
Иако се Бејли касније развео, Џин га је напустила 1964. Њихова веза постала је тема ТВ филма "Освојићемо Менхетен" (2012), у ком ју је играла Карен Гилан.
Након раскида била је у везама са глумцем Теренсом Стемпом и фотографом Теријем О’Нилом. Године 1979. удала се за фотографа Мајкла Кокса и са њим добила сина Тадеуса.
Током каријере носила је бројне модне креације које су остале запамћене, али ниједна није оставила такав историјски траг као њена чувена "мала бела хаљина".
Године 1965. као суткиња програма "Мода на терену" на престижним тркама у Викторији у Аустралији, појавила се у краткој белој хаљини коју је сама осмислила са кројачицом Колин Ролф, након што им је модна кућа ДуПонт послала нове акрилне тканине. Уместо очекиване дамске тоалете са шеширом, рукавицама и чарапама, дошла је у једноставној хаљини чији је поруб био десет центиметара изнад колена, и без чарапа. Конзервативну публику то је запрепастило, иако је Лондон у то време већ упознао мини-сукњу Мери Квант.
"На дан трке је било вруће, па се нисам трудила да обувам чарапе. Ноге су ми још биле поцрнеле од лета, а како је хаљина била кратка, тешко да је била свечана. Нисам имала ни шешир ни рукавице, из врло доброг разлога, нисам поседовала ни једно ни друго."
Аустралија је била шокирана, али је британска штампа стала у њену одбрану, чак назвавши је "петунијом у луку" међу "драпираним свилама и ужасним шеширима са крзненим украсима". Млади су поруку схватили одмах: жена има право да се облачи како жели.
Иако је од почетка каријере била сензација, славом се брзо заситила
За све је био шок то што је Џин одлучила да напусти манекенство, иако је важила за најбољу у тој области.
"Било је забавно када сам постајала славна, али сам се уморила од славе. Да нисам манекенка, била бих баштованка… За мене је још увек загонетка како сам уопште постала модел. Ја сам особа која екстремно држи до приватности и немам темперамент за славу. Мислим да ме је било срамота што сам за живот зарађивала на тако тривијалан начин."
Приватно је неговала једноставан стил: једну вечерњу хаљину, ципеле мери џејн, џемпере и мини-сукње које је сама шила. О себи никада није мислила као о лепотици.
"Никад ти се не свиђа како изгледаш… Мислила сам да сам превише "лепа-лепа", али помало празног изгледа… Више су ме занимале животиње."
"Никад ми се није свиђало да ме фотографишу. Само се десило да сам била добра у томе."
А још раније је изјавила да мисли да је "ружна када скине шминку".
"Некад лежим у кревету и помислим ух. Уопште ми се не допада како изгледам."
Опробала се и као глумица у филму "Привилегиј"“ (1967), али је већ у раним тридесетим одлучила да остави славу иза себе. Отворила је продавницу антиквитета, а након удаје купила је хотел "Еби" у Пензансу, који је водила дуги низ година. Данас га води њен син Тадеус.
"Мода је пуна мрачних, проблематичних људи. То је окружење под високим притиском, које узима данак и спаљује људе. Преживе само паметни. Енди Ворхол, на пример, и Дејвид Бејли."
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
