Распоред у дневној соби много је више од естетског питања – он одређује начин на који живимо, комуницирамо и одмарамо се у сопственом дому.
Као централно место окупљања породице и пријатеља, дневна соба треба да буде функционална, проточна и прилагођена свакодневним навикама, али и тренуцима опуштања. Правилно постављен намештај може визуелно повећати простор, унети осећај склада и омогућити природно кретање без препрека.
Зато распоред није детаљ о коме се размишља на крају – он је темељ атмосфере, удобности и функционалности сваке дневне собе.
Дневним собама је потребан уравнотежен намештај, да подржава повезивање и разговор, и функционише у складу са начином на који се крец́ете по куц́и.
Дизајнери кажу да постоје уобичајене грешке у распореду дневног боравка које људи праве, а које одмах ремете проток.
Гурање намештаја уз зидове
Најчешц́а грешка у распореду дневне собе јесте да људи гурају сав намештај уз зидове.
- Вец́ина људи мисли да тако чине да соба изгледа вец́а, али оно што заправо раде јесте уклањање протока - каже дизајнерка Ешли Греч за Тхе Спруце.
Она објашњава да гурање намештаја уз зидове не представља кршење „правила дизајна“, вец́ каже да то заправо мења начин на који дневна соба функционише. Дневне собе су дизајниране за разговор, али када је намештај распоређен далеко један од другог, разговор постаје незгодан.
- Када су места за седење распоређена по ободу, људи се налазе превише далеко један од другог или под чудним углом, и простор се мање осец́а као удобно место за окупљање, а више као да свако седи у свом углу - каже Греч.
Поред тога што дневна соба ове губи на стварању осећаја блискости, губе се и фокусне тачке, а у центру се формира "ничија земља“, која не служи сврси. Због ње соба изгледа недовршено, а намештај само "паркиран", уместо намерно постављен.
Постављање наслона софе на улаз у собу
Овакав распоред често није најсрећније решење, нарочито у мањим просторима. Чим закорачите у собу, поглед се зауставља на полеђини комада намештаја, што може оставити утисак затворености и визуелне баријере. Уместо да простор „позове“ и отвори се, он делује као да вас дочекује препреком. Овакав распоред може нарушити природан проток кретања и учинити да улаз изгледа скученије него што јесте. Посебно ако нема довољно простора иза софе, пролаз постаје неудобан, а целина делује збијено и неорганизовано.
