Дете добија тачно половину свог генетског материјала од сваког родитеља. Пошто су и мајка и отац добили по 50% гена од својих родитеља, научници су претпоставили да беба наслеђује око 25% гена од баке и деке.
Међутим, недавне студије показују да пропорције наслеђивања од баке и деке зависе од случајних фактора, јер се њихове генетске информације мешају у различитим количинама.
На пример, бака по мајци има ближу генетску везу са својим унуцима, преносећи X хромозом и дечацима и девојчицама, па њен допринос генетском наслеђивању може бити од 25% до 29%. У међувремену, бака по оцу преноси овај хромозом само на унуке. Деда по оцу је ближе повезан са унуцима захваљујући Y хромозому, који је пренео свом сину, а затим и унуку.
Неке наследне особине се не преносе директно са родитеља на децу, већ се јављају тек у трећој генерацији. Познавање карактера, навика, склоности и болести баке и деке може помоћи да предвидимо њихов утицај на личност детета и боље разумемо садашњост, али и донекле будућност.
1. Комуникационе вештине
Од наших бака и дека наслеђујемо и вештине понашања, укључујући способност комуникације, склапања пријатељстава и успостављања веза. Гени WСЦД2 и Пцдх15 одговорни су за екстровертност и интровертост, и преносе се кроз генерације. Екстровертност се одликује друштвеношћу, причљивошћу и фокусом на спољашњи свет, док се интровертност манифестује кроз повучено и тихо понашање са пажњом усмереном ка унутрашњем свету.
Да бисте разумели какву личност ће ваше дете имати, обратите пажњу на своје родитеље: дечаци наслеђују комуникационе вештине од деде по мајци, а девојчице од баке по оцу.
2. Фобије
Развој необјашњивих страхова код деце понекад се објашњава наследношћу. Сећања на трауматичне догађаје током трудноће могу бити генетски појачана и преносе се на унуке. Фобије се наслеђују од бака са обе стране.
Ако је жена била уплашена одређених животиња, њени унуци могу да наследе страх од паса, паукова или змија. Страх од опасних ситуација — висине, воде, ватре или рата — преноси се на исти начин. Наследне фобије се не манифестују увек у раном детињству; могу да се појаве у сличним ситуацијама као оне које је бака доживела.
3. Леворукост
Године 2008. генетичари са Универзитета у Единбургу идентификовали су ген ЛРРТМ1, познат као "ген леворукости". Одговоран је за леворукост, најчешће се преноси по мушкој линији, од деде ка унуцима и праунуцима, док су леворуке жене ређе.
Овај ген такође координише центре за говор у мозгу и утиче на шири спектар способности. Многи леворуки људи показују генијалне особине, често истовремено са савршеним слухом, математичким способностима и фотографским памћењем.
4. Способност опоравка снаге у кратком времену
Неки људи могу да спавају само 4–5 сати ноћу и потпуно обнове енергију и продуктивност. Ову способност контролише ген пТyр362Хис, познат као "Тачер ген", назван по легендарном примеру Маргарет Тачер. Сличне способности имао је и Томас Едисон.
Ова предиспозиција преноси се са баке на синове њене ћерке, док деца њеног сина обично не наслеђују ову особину.
5. Вештине управљања новцем
Способност штедње и рационалног управљања новцем делимично је генетски одређена, а не зависи од пола, образовања или нивоа прихода. Преноси се тек у трећој генерацији:
Девојчице наслеђују способност рационалног управљања новцем од деде по мајци
Дечаци наслеђују од баке по оцу
Људи који наслеђују "штедљиве" гене су организованији, доследнији и имају бољу самоконтролу, мање су склони лошим навикама попут пушења и алкохола, и мања је вероватноћа да ће бити гојазни.
6. Интелигенција
Истраживања показују да се интелектуалне способности преносе са оца на ћерку до пола, док син наслеђује интелект од свог деде. У народној мудрости постоји пословица: "Природа се одмара на деци генија."
7. Склоност ка стресу и депресији
Склоност депресији и стресу преноси се на унуке од бака. Ако је жена била депресивна или је доживела јак стрес током трудноће, деца њене ћерке могу имати слаб нервни систем. Хронична депресија или продужени стрес могу да оштетие генетски материјал, што се манифестује у трећој генерацији. Добро је што се промене ДНК повезане са стресом могу кориговати психолошком и бихејвиоралном терапијом.
8. Синдром кијања
Неки људи кијају када гледају у сунце или јарку светлост. Ова особина, позната као "синдром кијања", генетски је одређена и најчешће се преноси од деде по мајци. Повећана осетљивост на светлост није здравствени ризик.
9. Склоност ка ризику и авантурама
Гени одговорни за склоност ризику, узбуђењу и екстремним спортовима преносе се директно од оца. Деца мушкараца склоних авантурама вероватно ће наследити немирну природу, а очекивање послушности од њих је узалудно.
(Yумама)
