Лиса Фишбах, психолошкиња, за немачки "Билд" дала је детаљну анализу на питање зашто потомство може да буде озбиљан тест за везу и како да га парови преброде.
Одједном је све готово. Бастијан Швајнштајгер (39) и Ана Ивановић (36) дуго су важили за идеалан пар. После осам година, троје деце и безброј заједничких тренутака, званично је уследио и развод. Разлог, према речима Ивановићеве, звучи врло једноставно: "непремостиве разлике". Далеко је од тога, истиче за немачки "Билд" Лиса Фишбах, дипломирани психолог, терапеуткиња и саветница за парове.
За већину људи, оснивање породице је круна љубави, врхунац заједништва и највећа срећа. То звучи врло романтично и бајковито, али, нажалост, нема много везе са стварношћу. Зашто? Заједничко дете или више деце, један је од највећих тестова за партнерски однос. И није реткост да љубав пукне под притиском изазова које доноси породични живот, иако је некада деловао толико пожељан.
"Ова романтизација води ка бројним погрешним очекивањима. Прелазак из партнерског односа у породични је огроман изазов који не треба потценити", каже психолошкиња и брачна саветница Лиса Фишбах.
Ко у том процесу не пази на емотиви однос, може да се удаљи од партнера, а у најгорем случају, може доћи и до разлаза.
Најтеже фазе
"Прве три године након рођења детета за многе парове су посебно тешке, јер се свакодневица потпуно мења. Мало сна, мањак енергије, повећана раздражљивост, готово без времена за пријатеље, породицу, хобије, прилагођавање потребама детета, све то може да буде веома исцрпљујуће.
Стрес, наравно, не престаје након три године, већ се само помера на друге области. Било да је у питању полазак у школу или пубертет, постоје различите фазе у којима је и партнерски однос на проби", објашњава Фишбах.
Зашто деца оптерећују однос партнера?
Док је раније фокус био на вези, оснивањем породице долази до дисбаланса.
"Код родитеља који долазе у моју праксу, проблеми су скоро увек исти. Премало времена за пар, премало интиме и тешко прихватање расподеле улога", одговара Фишбах.
Према њеним речима, многе мајке схватају да имају знатно мање слободе од својих партнера и често се осећају усамљено. С друге стране, блиска веза између бебе и мајке код очева може да изазове осећај искључености, па чак и љубомору.
"Код многих парова се све изненада врти само око детета. То је погубно за везу", каже психолошкиња и додаје да истовремено, често недостаје разумевање за задатке и бриге партнера, а расподела обавеза се често доживљава као неправедна.
Срећна веза - срећно дете
Поред изазова свакодневице с децом, није лако неговати и партнерски однос, али то је од изузетне важности.
"Знамо да задовољне маме и тате одгајају задовољнију и отпорнију децу. Много је штетније за дете ако се све врти око њега, а родитељи нису срећни заједно, него ако родитељи имају стабилан и срећан однос", саветује психолошкиња.
Укратко, породици су потребни родитељи који више мисле и на себе. То дугорочно може да спречи распад везе.
Како да то урадите како треба?
- Одвојите време за вас као пар - најбоље једном недељно, када сте (и физички) блиски. У том тренутку не разговарајте као родитељи, већ као партнери.
- Уведите редовне "састанке" са партнером за разговор о организацији живота - посета свекрви, избор вртића, планирање намештаја, све за шта у свакодневици нема места ни живаца. Планирајте бар пола сата недељно.
- Више пута недељно размените информације о расположењу - питајте једно друго како сте, говорите о осећањима, објасните шта вам је на срцу. То може да буде и током слагања веша или постављања стола. Питајте једно друго шта вам је потребно да бисте се осећали уравнотежено и покушајте да то остварите.
- Проблеми и конфликти не смеју да се гомилају - ако вас нешто мучи, разговарајте о томе што пре, у мирној атмосфери. То важи и ако се не слажете у вези са васпитањем.
"Најгоре што можете да урадите јесте да по сваку цену гурате свој васпитни стил, можда чак и иза леђа партнера. То није добро ни за дете ни за ваш однос", каже Фишбах.
Преиспитајте одакле долазе ваша васпитна уверења, разговарајте о томе с партнером и заједно тражите решења и компромисе.
"Могу да помогну и искусни родитељи из круга пријатеља, који могу да послуже као неутрална страна у случају сукоба", саветује психолошкиња.
(Мондо)
