На нивоу читаве популације, вероватноћа да се роди дечак или девојчица је приближно једнака, отприлике као да баците новчић. Ипак, често се дешава да неки родитељи имају само синове или само ћерке. Да ли је то случајност - или иза тог обрасца стоји неки биолошки разлог?
На пол детета могу утицати и неки фактори повезани с мајком, а не само сперматозоиди који носе X или Y хромозом, према новом истраживању спроведеном на Универзитету Харвард. Откривено је да жене које прво дете добију у каснијим годинама имају већу вероватноћу да ће сва њихова деца бити истог пола.
Истраживачи су анализирали податке више од 58.000 жена. Већина је имала двоје деце (61 одсто), нешто мање њих троје (30 одсто), осам одсто је имало четворо деце, а остале су биле мајке петоро или више деце.
Истраживачки тим је упоредио пол њихове деце у односу на осам различитих особина мајки: Висину, индекс телесне масе, расу, боју косе, крвну групу, хронотип (време дана када се осећају најбудније), узраст при првој менструацији и године у којима су родиле прво дете.
Оно што се показало као значајно био је управо последњи параметар - године у којима је жена први пут постала мајка. Жене које су прво дете родиле након 28. године имале су 43 одсто шансе да сво њихово потомство буде истог пола, што је знатно више у односу на 34 одсто, колико је важило за оне које су рађале пре 28. године. Код осталих параметара који су анализирани није установљена никаква повезаност са полом деце.
Иако механизам иза ове појаве није до краја разјашњен, постоје неке претпоставке. На пример, ранији почетак менструалног циклуса повезује се с нешто већом вероватноћом за рађање мушке деце. Са друге стране, како жена стари, вагинални pH се смањује, што може створити повољније услове за преживљавање сперматозоида који носе X хромозом, што повећава шансе да се роди девојчица.
Осим биологије, могућу улогу играју и социоекономски фактори. Према мишљењу једног истраживача са Универзитета у Оксфорду, жене које касније постају родитељи чешће пажљиво планирају величину породице. Ако добију двоје деце истог пола, можда се неће одлучити на треће, док млађе жене које имају више времена и мање ограничења у погледу проширења породице могу бити спремније да наставе да рађају, у жељи да добију дете супротног пола, преноси "Њу сајентист".
У сваком случају, потребна су додатна истраживања која би узела у обзир и физиолошке, и друштвене, и еколошке факторе. Иако резултати не значе да је пол детета унапред одређен годинама мајке, ова корелација ипак отвара занимљива питања о утицају женског организма на пол детета.
(РТ)
