Њена прича можда најбоље показује да родитељство није такмичење у савршенству.
У дому певачице Ешли Симпсон родитељска правила постоје, али нису баш уклесана у камен. Деца имају ограничено време пред екранима, са почетком школе враћа се ранији одлазак у кревет, док је слаткиш после вечере готово свакодневни ритуал. А када је реч о спавању, понекад се деси и да цела породица заврши у истом кревету.
Ешли Симпсон, која је мајка троје деце, отворено говори о томе колико је тешко одржати савршену рутину у породици. У разговору за ПуреWоw открила је како изгледају правила у њиховом дому, због чега се деца највише буне и зашто јој је понекад тешко да остане доследна када уведе казну.
Једно правило нема изузетака
Троје деце значи и три различите нарави, потребе и начина на које ће покушавати да помере границе. Ипак, постоји једно правило око којег Ешли не прави компромис – физичка агресија није дозвољена.
Деца могу да буду љута, да се расправљају или да изразе незадовољство, али ударање и било какав облик физичког насиља не долазе у обзир. То правило важи без обзира на године.
Таблети су највећи извор незадовољства
Ако постоји нешто што деца посебно тешко прихватају, онда је то ограничење времена пред екраном. Одузимање иПада, како Ешли признаје, редовно изазива негодовање.
Ипак, то је правило које породица покушава да поштује. Као и у многим другим домовима, екран је занимљив све док родитељ не каже да је време за прекид.
Током летњег распуста ситуација је нешто опуштенија. Деца могу дуже да остану будна, гледају филмове и уживају у томе што наредног јутра нема школе. Када почне нова школска година, међутим, породица покушава да се врати у уобичајени ритам.
Млађа деца углавном одлазе на спавање између 20 и 20.30 часова. Седамнаестогодишњакиња, наравно, више нема исти распоред, а повратак на раније време одласка у кревет после летњег распуста није увек једноставан.
Правило које је мама прва прекршила
Једна од најзанимљивијих Ешлиних исповести односи се на спавање. Идеја је била да свако дете има свој кревет и своју собу, али се у пракси ствари нису увек одвијале према плану.
Понекад је дозвољавала деци да спавају поред ње, а сада покушава да поново успостави првобитну рутину. Проблем је што је много лакше направити изузетак него касније вратити старо правило.
Управо у томе се многи родитељи могу препознати. Знају шта би требало да ураде, али када дете дође са молбом за „само још једну ноћ“, доследност лако падне у други план.
Слаткиш после вечере је дозвољен
Ешли није међу родитељима који потпуно забрањују слаткише. Њена деца углавном могу да поједу нешто слатко након вечере, па је десерт постао део њихове свакодневне рутине.
Ипак, постоји једна последица коју је приметила – слаткиши непосредно пред спавање не значе нужно да ће деца брже отићи у кревет. Напротив, после десерта понекад је потребно још мало наговарања да би се вечерња рутина привела крају.
Дакле, колач или неки други слаткиш је дозвољен, али мама након тога и даље мора да убеди све да је време за спавање.
"Казна" која често не потраје седам дана Ешли је признала и да уме да постави веома строгу казну када деца претерају. У афекту би могла да најави да ће недељу дана бити без одређених привилегија. Међутим, постоји један проблем – она често прва одустане од такве одлуке. Како признаје, њен супруг је по том питању много строжи и подсећа је да би требало да остане при ономе што је рекла. Али мајчинска попустљивост понекад победи. Управо због овога глумица се нашла на мети критика, па се могло чути да ће децу због своје недоследности "потпуно испустити".
Ипак, границе постоје
Иако њен стил родитељства није заснован на строгим правилима, Ешли ипак покушава да деци постави јасне границе. Физичка агресија није прихватљива, време пред екранима је ограничено, током школске године враћа се ранији одлазак на спавање, док мали слаткиш после вечере остаје дозвољено задовољство.
Њена прича можда најбоље показује да родитељство није такмичење у савршенству. Правила се постављају како би деца имала структуру, али свакодневни живот понекад донесе изузетке.
А када се томе додају љубав, умор и жеља да се деци угоди, није тешко разумети зашто чак и најодлучнији родитељи понекад попусте.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
