Када помислите на Јапанце, мало је вероватно да ће вам асоцијације бити лењост и недисциплинованост, а тајна чувене јапанске радне етике је, верују стручњаци, метод који примењују родитељи у овој далекоисточној земљи.
Када се говори о успеху Јапанаца, најчешће се помињу дисциплина, образовање и снажна радна етика. Ипак, доктор и предузетник Дритеш Малик сматра да корен многих животних вештина заправо почиње много пре него што се дође до диплома и високих звања: у породичном дому и свакодневним обавезама које деца имају од малих ногу.
Према његовим речима, управо мале одговорности које деца свакодневно преузимају играју велику улогу у формирању карактера, самосталности и односа према раду.
Деца од малих ногу уче да буду део заједнице
У породицама у Јапану деца се још од раног узраста укључују у кућне обавезе. Малишани помажу у сређивању дома, перу за собом, учествују у припреми хране и воде рачуна о простору у којем живе.
Такве навике нису само начин да родитељи добију помоћ у кући, већ оне децу уче важним животним лекцијама пошто мали Јапанци кроз једноставне задатке развијају осећај одговорности, стрпљење и свест да сваки члан породице доприноси заједничком животу.
Стручњаци истичу да дете које редовно има мале обавезе лакше развија организованост и радне навике које му касније користе у школи, послу и односима са другим људима.
Зашто су кућни послови важни за развој детета?
Кад дете научи да поспреми своју собу, сложи ствари или помогне око ручка, оно постепено постаје све самосталније. Таква деца чешће имају више самопоуздања јер осећају да могу сама да решавају проблеме и извршавају задатке.
Психолози већ дуго наглашавају да ситне одговорности у детињству могу помоћи развоју емоционалне отпорности и боље дисциплине.
С друге стране, деца која су превише заштићена често одрастају очекујући да други решавају њихове обавезе и проблеме. Ако никад не добију прилику да нешто ураде сама, теже развијају осећај одговорности и независности.
Кућни послови не би требало да буду казна
Стручњаци саветују родитељима да обавезе не представљају као казну, већ као природан део одрастања и живота у заједници. Чак и једноставни задаци, попут намештања кревета, склањања играчака или помагања при постављању стола, могу да имају велики утицај на развој радних навика.
Важно је да задаци буду прилагођени узрасту детета и да се уводе постепено, без притиска и критике.
Циљ није послушност
Суштина оваквог приступа није да деца слепо извршавају наређења, већ да постану људи који умеју да размишљају, организују се и функционишу самостално.
Иако маме и тате често пожеле да деци олакшају сваки корак, стручњаци подсећају да такве мање обавезе могу да буду један од најважнијих поклона које родитељи дају малишанима јер их припремају за стварни живот.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
