Kada pomislite na Japance, malo je verovatno da će vam asocijacije biti lenjost i nedisciplinovanost, a tajna čuvene japanske radne etike je, veruju stručnjaci, metod koji primenjuju roditelji u ovoj dalekoistočnoj zemlji.
Kada se govori o uspehu Japanaca, najčešće se pominju disciplina, obrazovanje i snažna radna etika. Ipak, doktor i preduzetnik Driteš Malik smatra da koren mnogih životnih veština zapravo počinje mnogo pre nego što se dođe do diploma i visokih zvanja: u porodičnom domu i svakodnevnim obavezama koje deca imaju od malih nogu.
Prema njegovim rečima, upravo male odgovornosti koje deca svakodnevno preuzimaju igraju veliku ulogu u formiranju karaktera, samostalnosti i odnosa prema radu.
Deca od malih nogu uče da budu deo zajednice
U porodicama u Japanu deca se još od ranog uzrasta uključuju u kućne obaveze. Mališani pomažu u sređivanju doma, peru za sobom, učestvuju u pripremi hrane i vode računa o prostoru u kojem žive.
Takve navike nisu samo način da roditelji dobiju pomoć u kući, već one decu uče važnim životnim lekcijama pošto mali Japanci kroz jednostavne zadatke razvijaju osećaj odgovornosti, strpljenje i svest da svaki član porodice doprinosi zajedničkom životu.
Stručnjaci ističu da dete koje redovno ima male obaveze lakše razvija organizovanost i radne navike koje mu kasnije koriste u školi, poslu i odnosima sa drugim ljudima.
Zašto su kućni poslovi važni za razvoj deteta?
Kad dete nauči da pospremi svoju sobu, složi stvari ili pomogne oko ručka, ono postepeno postaje sve samostalnije. Takva deca češće imaju više samopouzdanja jer osećaju da mogu sama da rešavaju probleme i izvršavaju zadatke.
Psiholozi već dugo naglašavaju da sitne odgovornosti u detinjstvu mogu pomoći razvoju emocionalne otpornosti i bolje discipline.
S druge strane, deca koja su previše zaštićena često odrastaju očekujući da drugi rešavaju njihove obaveze i probleme. Ako nikad ne dobiju priliku da nešto urade sama, teže razvijaju osećaj odgovornosti i nezavisnosti.
Kućni poslovi ne bi trebalo da budu kazna
Stručnjaci savetuju roditeljima da obaveze ne predstavljaju kao kaznu, već kao prirodan deo odrastanja i života u zajednici. Čak i jednostavni zadaci, poput nameštanja kreveta, sklanjanja igračaka ili pomaganja pri postavljanju stola, mogu da imaju veliki uticaj na razvoj radnih navika.
Važno je da zadaci budu prilagođeni uzrastu deteta i da se uvode postepeno, bez pritiska i kritike.
Cilj nije poslušnost
Suština ovakvog pristupa nije da deca slepo izvršavaju naređenja, već da postanu ljudi koji umeju da razmišljaju, organizuju se i funkcionišu samostalno.
Iako mame i tate često požele da deci olakšaju svaki korak, stručnjaci podsećaju da takve manje obaveze mogu da budu jedan od najvažnijih poklona koje roditelji daju mališanima jer ih pripremaju za stvarni život.
(Glossy)
BONUS VIDEO:
